AKCIJA !   MEDIJI ! STOP ŠIRENJU MRŽNJE PREMA BESKUĆNIM PSIMA !

U toku je AKCIJA !  
MEDIJI ! STOP ŠIRENJU MRŽNJE PREMA BESKUĆNIM PSIMA !
Povodom pojave brojnih nesuvislih članaka, gde se površno i neodgovorno gradjani „izveštavaju“ o ujedima pasa, ne navodeći da se radi o vlasničkim psima, bez detalja , sa fotosima agresivnih rasa, preuzetim sa interneta, koji nemaju nikakve veze sa navodnim slučajevima.
Ne samo da se ovime pozivaju na mučenje pasa, odstrel, već se i zaštitnicima crtaju mete na čelu.
Molimo sve da na sledeće email adrese pošalju ovaj tekst ili svoj lični i daju doprinos ovoj akciji. Ovo je tekst koji smo već slali u julu 2017 na UNS i NUNS, naravno, bez efekta. Nisu se udostojili ni da ga objave. Pošaljimo im ponovo, sve dok ovakvi tekstovi ne prestanu da se neodgovorno objavljuju.
Adrese:    redakcija@newsblic.ba
predsednik@nuns.rs

sekretar@nuns.rs

press.sluzba@nuns.rs

administrator@nuns.rs

press@uns.org.rs

vladimir.radomirovic@uns.rs

nino.brajovic@uns.rs

petar.jeremic@uns.rs

Tekst: Poštovani,
Duboko smo razočarani, ogorčeni i zgadjeni medijskom hajkom koja se godinama
sprovodi nad beskućnim psima.
Beskućni psi se u medijima pominju isključivo i jedino u negativnoj konotaciji,
kada se šire senzacionalističke vesti o ujedima opasnih podivljalih pasa iz
strašnih čopora, obavezno nazvani „lutalicama“, uz naslove tipa „Užas“,
„Horor“, „Pas ujeo dete“, „Psi napali majku sa detetom“ i slično.
Takve tekstove prate slike ogromnih pasa sa razjapljenim čeljustima, preuzete sa
interneta, koji nikakve veze sa tekstom nemaju. Tekstovi su površni, nema
detalja, ne ukazuju na srž problema, a meta im je uvek beskućni pas, čak i
kada se radi o vlasničkim psima i o lažiranim ujedima, kakvih je mnogo, zbog
visokih nadoknada, koje se izvlače iz budžeta opština. Istina se zaobilazi.

Ovakav način izveštavanja, površan, nedobronameran, dovodi do širenja mržnje medju gradjanima prema psima, sa dalekosežnim posledicama.
Brutalnost prema tim istim vlasničkim il beskućnim psima je bezmerna i bez
širenja mržnje. Ovakvim pisanjem se samo podstiče. Stvara se jedno nehumano
društvo, bez saosećanja prema slabijima od sebe. Podstiče se primitivizam.

Ako je uzrok ovakvih huškačkih tekstova, potreba za povećanim tiražom, po
sistemu senzacionalne vesti prodaju novine,( što svakako nije opravdano i blati
ulogu novinarske profesije), zašto onda nisu senzacionalne vesti i – Deca
zapalila štence u dvorištu škole, Tinejdžeri ubacili beskućnom psu petardu u
usta i zapalili je, Čovek obesio psa kaišem, Štenetu odsečene noge, Pas na
umoru bačen u kontejner živ, Lovci u Kosovskoj Mitrovici organizovano pobili 20
beskućnih pasa na ulicama, Psi u azilu u Vršcu jedu jedni druge, Masovno
trovanje pasa po gradovima Srbije…………
Zar to nisu vesti ? Ili su nezanimljive za medije? Zašto ?

Medijsko širenje mržnje prema psima ima mnogo posledica. Sem podsticanja
brutalnosti prema njima, podstiče se i mržnja gradjana prema aktivistima za
zaštitu životinja, pa se tako dele na mrzitelje i ljubitelje, što dovodi do
sukoba, stvaranja lažne slike kako je Udruženjima za zaštitu cilj da pasa na
ulici ima,jer ih hrane, poje, sopstvenim sredstvima uklanjaju sa ulica.
Tekstova o pozitivnim primerima humanosti, o radu na spašavanju, udomljenjima,
izdvajanju sopstvenih sredstava, vremena , rada, nema. To nije popularno.
Beskućni psi se vrlo rado pominju u medijima i kada je potrebno objaviti
intervju direktora JKPa i upravnika takozvanih rogobatno i pogrešno nazvanih
zoohigijena, u kojima se demantuju zločini po tim objektima, mučenje pasa,
kradja hrane, sredstava na ime „humanog zbrinjavanja“, pokolja pasa, gde se
gladni jedu medjusobno. Kao na primeru Loznice, Požege, Vršca, Ovče itd. itd.
Takvim jednostranim izveštavanjem se podstiče korupcija koja u oblasti
zoohigijena i „humanog zbrinjavanja“ već prelazi neslućene granice. Nikoga ne
zanima korupcija ili ne sme da napiše tekst na ovu temu. A upravo ona i jeste uzrok i
suština svega što se dešava.

Beskućni psi su zlatne koke i kolateralna šteta ovog društva, gde ih mediji
proglašavaju državnim neprijateljem broj jedan, gde se širi strah i mržnja
medju gradjanima, razvija svest o ogromnim troškovima koje stvaraju ovom
društvu, a što sve pomaže kradju iz budžeta opština na ime njihovog lažnog
zbrinjavanja. Sredstva naravno idu u privatne džepove, a omrznuti stvorovi nisu
ni bitni. Zašto to nije tema za članak? Zar je istraživačko novinarstvo
nestalo?

Zašto nije tema preko 3000 odgajivačnica pasa, od kojih su samo 3 registrovane
u APR-u, a koje su izvor velikog broja pasa koji osvanu na ulicama i povećavaju
broj beskućnih, a koje uopšte ne interesuju Upravu veterine, koja je dužna da kontroliše dobrobit pasa u njima ?
Zar to ne bi bila senzacija? Priča o retkima, koji imaju posao a za koji ne moraju da plaćaju porez?
Zar nije senzacija napad Borskih šintera na aktivistu za zaštitu životinja, napadi na
gradjane i uvrede gradjana od strane Avenije MB, vredjanja aktivista od strane
opštinskih organa koji sa Avenijom MB imaju ugovore sumnjivih nabavki, revanšizam ,
pretnje??????

Ovo izgleda nisu teme o kojima gradjani koji finansiraju opštinske budžete i kradju na ime „humanog zbrinjavanja beskućnih pasa“ od strane lokalnih samouprava i JKP zoohigijena, treba da čitaju i znaju.

Za njih su priče o ujedima, širenje mržnje i poziv na linč beskućnih pasa, čija
je jedina krivica što su ih gradjani napustili, izbacili na ulicu, što
„zoohigijene “ ne rade svoj posao pošteno, sa ljubavlju i po Zakonu o dobrobiti
životinja, što su rodjeni u jednom društvu u kome se zakoni svesno i nekažnjeno
ne poštuju.
I to je tema o kojoj bi moglo da se progovori u medijima, a u vezi tih opasnih „lutalica“.

Ako je uloga medija da istinito obaveštavaju, obrazuju, oplemene, onda su za
sada, na ovu temu, podbacili.

Iskreno se nadamo da postoji želja za promenom i da će se medijsko bavljenje
beskućnim psima, a ne večitim „lutalicama“okanuti ponavljanja jedne te iste
višedecenijske mantre – Ujedi, psi, horor, dok se za to vreme proždiru sredstva
iz budžeta opština namenjena rešenju problema beskućnih pasa na ulicama, a
njihov broj samo raste i ne čini se ništa da bi se do rešenja došlo.
Uloga medija u rešenju problema beskućnih pasa na ulicama Srbije je izuzetno
važna, ali izgleda da oni nemaju interesovanja da na sebe preuzmu ni trunčicu
odgovornosti. Nadamo se da će doći do promene u odnosu prema ovoj temi.
U suprotnom, začarani krug besmisla I nehumanosti se nastavlja.
MOLIMO SVE ŠALJITE IM MEJLOVE, NEKA SE VIDI DA NISMO SVI ZOMBIJI KOJI GUTAJU SVAKU NARUČENU GLUPOST.