U Bosni i Hercegovini se naveliko glasa o odgadjanju zabrane odgajanja krznašica , koja treba da stupi na snagu 2018, a doneta je pre 10 godina. Dovoljno dug period da se vlasnici ovih svuda nedobrodošlih farmi, preorijentišu na druge poslove. Medjutim, krznaški lobi ne želi da izgubi do sada profitabilan posao, ne mari za etičke principe, a ni usaglašavanje sa svetskim pokretom za zaštitu prirode od zagadjivanja.
Napisali smo Apel delegatima Doma Naroda BIH, sa molbom da se zabrana ne odgadja, već da stupi na snagu kada je i zakonski odlučeno, 2018. godine. Mejlovi su poslati.
Ovo je lista delegata, pa im se možete i vi obratiti. Na listi su mejlovi delegata.
A kome je lakše , evo ih izdvojenih i ovde.
fahrudin.radoncic@parlament.ba
darko.babalj@parlament.ba
sead.kadic@parlament.ba
barisa.colak@parlament.ba
zdenka.dzambas@parlament.ba
halid.genjac@parlament.ba
sredoje.novic@parlament.ba
sifet.podzic@parlament.ba
nebojsa.radmanovic@parlament.ba
martin.raguz@parlament.ba
dragutin.rodic@parlament.ba
safet.softic@parlament.ba
ognjen.tadic@parlament.ba
ljilja.zovko@parlament.ba
APEL DELEGATIMA DOMA NARODA BIH.
ZABRANA UZGOJA ŽIVOTINJA RADI KRZNA JE DONETA S RAZLOGOM. NEMOJTE ODGAĐATI NJENO IZVRŠENJE!
Poštovani delegati,
apelujemo na vaše etičke principe i zdrav razum, na svest o zaštiti eko sistema i uskladjivanje sa svetskim princima i principima EU, koji na prvo mesto prioriteta u trenutnoj situaciji stavljaju zaštitu prirode u kojoj živimo, a čije zagadjenje je dostiglo razmere opasne po zdravlje svih nas.
Dok se ceo svet odriče industrije krzna, koja je jedan od najvećih zagadjivača, nemojte dopustiti da male zemlje, siromašne zemlje, postanu septičke jame otpada.
Uradjene su obimne studije vezane kako za dobrobit životinja, koje se koriste zbog krzna, tako I uticaj celog procesa na eko sistem I prirodu. I sve su dokazale poguban uticaj hemijskih sredstava koja se koriste u industriji krzna na prirodnu sredinu, one koji ih koriste i sa njima rade. Po najnovijim saznanjima, i samo nošenje krzna je otrovno. I ne zaboravimo, proizvodnja krzna, s obzirom na toksičnost I opasnost, kako po radnike, tako I po prirodnu sredinu se mudro seli iz razvijenih zemalja u one sa nižim standardima poštovanja Eko Sistema, svojih radnika I njihove dobrobiti .
Uticaj proizvodnje krzna na okolinu i ekologiju
Proizvodnja krzna se promoviše kao zelena, a krzno kao prirodni proizvod, ali istina je da ono zahteva mnogo dorade, transporta i dodataka kako bi moglo biti spremno za nošenje. Takodje, proizvodi se kao pomodni detalj i kratka mu je pomodna trajnost. Ne postoje garancije da će biti reciklirano.
Hemijska prerada
Pošto su koža i krzno izdvojeni, odrani, istruliće ako se hemijski ne tretiraju.
Sredstva, kao formaldehid i hromium su potrebni da to spreče. Pošto se radi o delu mrtve životinje, potrebna je zaštita od insekata, bakterija i gljivica.
Za to se koristi koktel toksičnih i opasnih supstanci, kiselina, fungicida, izbeljivača. Radnici u industriji su pod stalnom opasnošću od obolenja kože, iritacija očiju, raka i smrti.
Rizik za prirodu uključuje izlivanje otpada u vode, opasnost za vodene organizme, a samim tim i ljude, što uključuje i zagadjenje vazduha.
VEĆINA PROIZVODNJE KRZNA JE PRESELJENA U ZEMLJE U RAZVOJU, kao što je Kina, zbog njihovih nižih standarda u odnosu prema prirodi i jeftinog rada.
Sada je region Balkana ciljana meta.
Sistem projekcije zagadjenja stavlja industriju štavljenja i pripreme kože medju prvih pet industrija po količini toksičnih metala za zemlju.
Krzno nije zeleno
Proizvodnja krzna koristi mnogo više energije od proizvodnje sintetičkih materijala.Tri puta više, prema istraživanju Gregory Smith, istrazivaču pri Univerzitetu Michigan.
Tu je uključena ishrana životinja, prerada krzna , otpada, zagadjenje vode.
Uticaj na eko sistem i vrste je katastrofalan.
Zabrana ove industrije nije donesena slučajno, već u cilju dobrobiti eko sistema, svih gradjana, u cilju očuvanja zdravog vazduha, čiste vode i plodne zemlje nezagadjene otpadom, kao i u interesu zaštite životinja i prestanka odgajanja u surovim uslovima i mučkog ubijanja . Ne smemo dozvoliti da interes šačice profitera ugrozi sve ostale.
Zabrana uzgoja krznašica treba da stupi na snagu i ne sme se odgoditi. Krznaši su imali 10 godina za preusmeravanje u druge grane.
Ukinuti zabranu bio bi zločin prema eko sistemu, budućim generacijama i samim životinjama, žrtvama ove industrije, koja je svuda na izdisaju, a poslao bi u svet jako negativnu sliku nehumanosti i nebrige.
Molimo vas da postupite po savesti, odgovorno.
Ovo su fotosi druge strane medalje, one krvave strane, nastanka krznenih bundi, kapa, okovratnika i slično.
Apelujem protiv uzgajanja krznasica i njihovih ubijanja zbog krzna !