Azili za pse zahtevaju dobru upravu , poštene ljude , saosećajnost i dobru volju.
Nažalost, to je još uvek na Balkanskim prostorima nepoznato i nepoželjno. Nije ni za čudjenje, jer su tu prvi Zakoni o dobrobiti životinja, pristigli 200 godina posle formiranja ideje o tome u svetu. Ipak, nije ni to razlog, da se držimo primitivizma i korupcije i da je podržavamo. Tačno, oni koji zaradjuju na beskućnim psima i ne čine ništa da se njihov broj u skladu sa Zakonom smanji, pa se opiru svim mogućim snagama, dezinformišu javnost i koriste sva sredstva da opravdaju svoje beskorisno postojanje. Korist je u pitanju, nezakonita korist.
Psi na Balkanu, pa i u Srbiji su izvor ogromne zarade, kako za lokalne samouprave, tako i za KJP, JKP , kako se već po opštinama nazivaju. Ogromne cifre, govorimo o milionima dinara, se izdvajaju za navodnu brigu, sterilizaciju, smeštaj, ishranu, a broj se ne smanjuje, psi umiru, nevoljeni, odbačeni, zlobno iskorišćeni.
Nećemo ovde navoditi te sume, za to ćemo izdvojiti poseban članak.
Ovde ćemo se pozabaviti korišćenjem medija za prikrivanje kradje, kao u ovom slučaju. Loznica, azil za pse, zatvoren za javnost. Pa kako to? Lepo. Svojevolja organa uprave. Zar javni objekat? Javni. Zar je to moguće? Moguće je. Nikad čuli nisu kako treba da izgleda azil za pse. Važno je koliko se na njega troši i koliko su ti grozni psi opasni za ujede. Baš čudno. Al kod neupućenih ovakve naručene medijske laži prolaze. Širenje prostakluka i dezinformacija je u opisu delatnosti koristoljubaca. I njihovih saradnika. U svrhu nastavka lokalno samoupravne kradje sopstvene opštine, a na životima onih koji ne mogu da se bune. Sve će oni , samo da zlatna koka, beskućni psi, ne izmakne iz ruku.
A istina? Evo je. Smrznuti , crknuti psi po azilu, baćeni van azila, zatvorena vrata, za sve, pa onda demantiji.
Demantije gledajte po TVu, gde se prodaju laži. Samo izvolite.
A imate i na našim člancima, od ranije. LINK
A kako je u svetu, to je mnogima teško i zamisliti, a naročito zaposlenima, od kojih niko, ama baš niko, nije prošao obaveznu obuku o dobrobiti pri Ministarstvu, niti zna da to postoji , jer ga niko nije obavestio.
Znate, u civilizovanom svetu je ovo dno dna nemoguće. Ali o tom, potom. Na ljudima je, humanim, poštenim, da pokreću promene, a na gradjanima je, voleli pse ili ne, da poštuju postojeće Zakone.
