Kako je u svom postu na fejsbuku opisala Zdenka Vidojević, neka žena, kojoj se ime ne zna, je kolima dovezla štenad, izbacila ih u kesi na ulicu i pobegla. U Smederevu, kod Monopola.
Neka druga žena je to videla i štenad sklonila u neku straćaru. Apeluje se na ljude da udome, da im pomognu da ne uginu od gladi il ne završe pod kolima i da steknu svog novog, najboljeg prijatelja.
Nije bilo vremena da se zabeleži broj registarske tablice. LINK POSTA
Ovo je svakodnevna pojava. I otvara brojna pitanja.
U kakvom to primitivnom , bezdušnom blatu živimo? Ko su ti ljudi kojima je teško da sterilišu svog psa i izbegnu neželjena legla? Kako mogu da živa bića izbace na ulicu? Šta misle pri tome? Da će se neko drugi naći da ih udomi, samo da se oni ne stresiraju oko toga. Šta god da misle, sebično je i surovo.
U nekoj zemlji u kojoj je uredjen sistem udomljavanja, u kojoj prihvatilišta za pse to i jesu, u kojoj se zakoni poštuju, u kojoj i sredina i mediji osudjuju ovakvo ponašanje, ovo se ne bi desilo.
Srbija ima Zakon kojim je zabranjeno napuštanje i izbacivanje štenadi i pasa, u Srbiji postoje prihvatilišta, u Srbiji postoje veterinari koji vrše sterilizacije, u Srbiji čak u nekim gradovima postoje i donirane , besplatne sterilizacije, ali……………………u Srbiji vrlo malo ljudi uopšte zna da postoji zakon koji ovo reguliše, zahvaljujući medijima i gradskim upravama, u Srbiji većina prihvatilišta liči na konc logore za pse, nemaju udomljavanje,nisu otvorena za posete, pse ubijaju na angro iako je to nezakonito, zahvaljujući nezainteresovanosti Uprave veterine, prećutnom odobravanju, u Srbiji štenad ne dobijaju vakcinu protiv štenećaka u prihvatilištima i masovno umiru, ako ih neko i donese tamo.
U Srbiji se odvajaju ogromna sredstva iz budžeta za rad prihvatilišta, a psi u njima žive baš kao psi i umiru bez veterinarske nege. Sredstva se troše, al ne zna se na šta.
U Srbiji novinare ovo ne zanima, bave se stalnim aferama , koje smenjuju jedna drugu.
Ovo za njih nije tema. Ne zanima ih čak ni kradja opštinskih budžeta na ime humanog zbrinjavanja beskućnih pasa. Ko još o tome da piše kad mnoge škole po selima liče na straćare sa čučavcem . A ni one se baš ne pominju, jer ima sladjih i atraktivnijih tema.
Medjutim, treba da se piše, jer sve je to deo kulture jednog naroda. Il nekulture. Humanosti il nehumanosti. Mediji u velikoj meri formiraju mišljenje , utiču na obrazovanje.
Da se piše, možda ta neka žena iz Smedereva, ne bi izbacila štenad na ulicu. Možda bi bila svesna osude sredine, možda bi njen pas bio sterilisan, možda bi imala pristojno prihvatilište u koje bi odnela štenad, možda bi se njen komšiluk obradovao prinovi , pa razgrabio štence. Možda…………..
Ovako, štenci nam umiru po ulicama, gladni psi prate ljude i prose hranu, pare se nekontrolisano, štenci se radjaju, opet umiru i tako u krug, samo zato što je nehumanost postala normalna, jer niko ne radi svoj posao i nikog ne zanima, sem ono malo ljudskih ljudi, koji i kad plate porez opštini, pa se odvoji za to prihvatilište , opet daju novac iz svog džepa, idu , spašavaju, hrane, ne žale se. Dokle??????
Dokle ćemo živeti uz bezdušne neljude??? Pećinare, kako ih mnogi zovu.
Ovo su štenci iz Smedereva, mali, prelepi, bespomoćni, pa molimo sve koji su još zadržali ljudske osobine, da pomognu, udome svog novog prijatelja, jer… pas je najbolji čovekov prijatelj oduvek. Bar su neki od takozvanog ljudskog roda odrasli uz to saznanje. UDOMI ! NE KUPUJ !
Marina Mo
