Koliko se pasa nezakonito ubija u lažnom prihvatilištu za pse Bor? Prihvatilište nije mesto gde se izvršava egzekucija nad deportovanima. Zato je i lažno. Šta je „trijažna komisija“? Grupa za odstrel?
Borska opština je dala sebi za pravo, mimo svakog Zakona da osnuje grupu, koja se zove Trijažna Komisija. Šta je to ? To je grupa koja odlučuje o životu i o smrti pasa, uhvaćenih od strane borskog JKP, nedozvoljenim kleštima za hvatanje, poluudavljenim i sprovedenim, deportovanim u takozvano prihvatilište za pse Bor.
Ta dotična komisija, sastavljena od svih palih sa konca i konopca, al nekima dobrih i podobnih, dakle, odlučuje o ubijanju. Koliko je pasa tačno ubijeno do sada od 2011, kad su nezakonito osnovani, ne znamo. Govori se o oko 1500.
Dokumentacija o Komisiji za ubijanje.
Znamo da je po Zakonu o dobrobiti zabranjeno ubijati pse i mučiti ih. U Boru nije. Trijažna komisija, koja podseća na najgore likove iz filmova o gestapou i konc logorima, zdušno radi. Ovaj je agresivan, ovaj nije. Ovaj je smrtno bolestan, ovaj nije. Stravično. Ko su ti ljudi? Čija je ideja ova gnusoba? I zašto predsednik opštine ćuti? Šta kaže gospodja rukovodilac službe Zoohigijena, pri tome i Dr veterinarske medicine, Nevenka Mirošević, a i predsednik ove „Komisije“? Gde nestade Hipokratova zakletva? Zar se ovako olako ubija i zašto?
Ovo je njena tvrdnja: Psima je divno. Još iz 2014. U tekstu sajta Pravda za Mikija. A i tada se ubijalo.
Koliko košta ljudska savest? Bar ljudska, ko je ima i ko je čovek.
A ovo su psi osudjeni na smrt, slike iz 2017 prestrašenih pogleda, glava zabijenih u zid. I malo dete bi videlo da se ovde radi o prestrašenim stvorenjima, bez nade, izmučenim. Ne, oni su agresivni. Nisu agresivni, borili su se za dah, za život, dok su ih vaši radnici davili.
Bilo ih je 6 , osudjenih na smrt, to koliko znamo, što su objavile Borske šape i zahvaljujući donacijama , koje su sakupili , izvučeni su iz te rupe, bez svetla i nade, koja se zove prihvatilište. Neki su prebačeni u pansione, neki udomljeni. Više o ovome imate na sajtu udruženja.
Ali, njih nije samo 6. Ubijani su i ubijaće se nezakonito, dok svi odgovorni ćute i rade mimo Zakona.
Dok radnici šinteraja napadaju aktiviste za zaštitu , dok se sve to prikriva, jer psi su za lažna prihvatilišta zlatne koke za zaradu. Bez njih bi i zoohigijene i njihova uprava mogli da pasu travu kad nikne. Ostali bi bez debele zarade. Umesto da poštuju posao koji rade, odali su se bezakonju i ubistvima. Nikada dovoljno zlim neljudima.
U 2014 je ubijeno 677 pasa.
Toga se čak i ne stide i otvoreno to nazivaju ubijanjem, iako je navedeno da se psi smeju eutanazirati samo neizlečivo bolesni. Ovde se radi kako Komisija i njen predsednik odluče. A predsednik je sada, 2017, Nevenka Mirošević, veterinar i to doktor veterine.
Smenjuju se, ali pomaka na bolje nema. Ko su ti ljudi? Ljudi ?????? Zar ovo mogu da rade ljudi?????
