Da li napušteni psi grada Zaječara izlaze iz magle zaborava i korupcije?
Kako se minusi i nerad pretvaraju u genijalne pluseve i uspeh.
Privremeni organ grada Zaječara doneo je Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Zaječara zahvaljujući kojem treba da se uredi ova oblast. OOOOOO, da li je moguće?
Grad je dugi niz godina bio gluv za obavezu koju je imao po Zakonu. To se ne pominje. Celih 8 godina se u Zaječaru preskakala zakonska obaveza izrade i sprovodjenja Programa kontrole populacije napuštenih pasa i mačaka….
Obaveza izrade i sprovodjenja Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka propisana je 2009 god.clan 54.stav 1.Zakona o dobrobiti životinja (Sl.glasnik RS 41/2009), tako da je pravo pitanje šta se radilo dok se čekalo 8 godina u kojima se „studiozno razmatrao“ ovaj akt ….Da li je novac koji je godinama izdvajan po različitim osnovama iz budžeta grada na ime zbrinjavanja napuštenih životinja za to zaista i korišćen??? Zašto je od marta 2014 do marta 2017 u prihvatilištu zbrinuto samo 126 pasa, pri čemu dobar deo tih životinja nije dobio ni osnovnu veterinarsku negu.
Nije obeležen ni vakcinisan protiv besnila, a utrošena su sredstva putem javne nabavke kao da je svakom od tih 126 nesretnika radjena komplikovana hiruška intervencija??? O tome smo pisali.
A ovo je članak uspeha posle 8 godina. Donesene mere.
Krajnje je vreme i bilo. Koalicija za Život je poslala gomilu dopisa na ovu temu. Radujemo se što je ipak, konačno nešto i uradjeno, bez obzira što nismo udostojeni ni jednog pristojnog odgovora. Nadamo se da će napuštenima i odbačenima biti bolje. A kao ciljeve, sem ekonomskih, finansijskih, lepo bi bilo navesti i humane, dobrobit životinja, koje ničim krive dospevaju na ulicu, gde se truju i muče i šikaniraju. Treba takodje navesti i ogromna sredstva iz budžeta tog istog grada, koja su umesto za rešenje prekobrojnosti pasa na ulicama, najverovatnije završila u privatnim džepovima. Bravo za Mere, nadamo se da će se i sprovoditi. Da ne budu samo mrtvo slovo na papiru, koje se donose kad se baš mora, pa onda nikada ne sprovode, kako to obično biva. A sve dok se ovime ne budu bavili iskreno zainteresovani, pomaka neće ni biti.
