Hoće li i Dimitrovgrad krenuti stopama Vršca i Loznice?
(Završili su kao prihvatilišta zatvorena za pse, sa ogromnim troškovima za budžet grada, sa stotinama ubijenih pasa, sa etiketom KORUPCIJA I KRŠENJE ZAKONA ).
Azil u Dimitrovgradu se tek gradi, a nezakonit prevoz pasa iz grada u kaveze , prvo u budući azil, sadašnje gradilište, pa onda, što dalje odavde, bilo gde, samo cveta. Svedoci govore da se psi masovno skupljaju vozilima JKP, stavljaju u kaveze gde niko ne sme da pridje, a onda odvoze neznano kuda.
Link Izgradnja Prihvatišta Da li je to Lepa Bajka
Želeli bismo da ovo bude i istina i da na ovom mestu rade iskreni ljudi, a ne politički podobnici, koji problem neće rešiti, ali će zdušno koristiti budžetska sredstva za svoju korist.
Ali, trenutna dešavanja postavljaju mnoge upitnike. Gde se to, kako i zašto nezakonito odvode psi iz grada, samo da ih nema?
Ovo su psi koji su odvedeni iz grada, a nadjeni kod manastira Poganovac. Svedoci tvrde da su ovo psi odvedeni iz grada.
I pre nego što je Prihvatilište krenulo sa radom, dešavaju se ovakva kršenja zakona. A šta da očekujemo kad počne sa radom?
Lokalne samouprave i jesu u obavezi da izgrade prihvatilišta za pse. Pohvalna je i izgradnja na prostoru dobijenom od vojske, još pre par godina.Veoma nas raduje izjava gospodina Dimitrova, da očekuje podršku NVO i rado ćemo je pružiti. Bez saradnje i razmene iskustava, nema pomaka, a ne postoji azil dovoljne veličine, koji bi humano mogao da zbrine napuštene pse, ukoliko njegov rad ne prate i ostale akcije, akcija udomljavanja, otvorenosti azila, propagiranja čipovanja vlasničkih pasa, registrovanja odgajivaćnica,dakle uvodjenje reda u haos koji nas je i doveo u situaciju da na ulicama imamo napuštene pse. Uvodjenje odgovornosti. Ali, ima li sluha?
Ako uprava grada nema nameru da sistemski rešava problem, da saradjuje sa udruženjima, da se okane korupcije, da razgovara sa kompetentnima i shvati da je najbitniji LJUDSKI FAKTOR, ZA REŠENJE PROBLEMA, PROBLEM I NEĆE BITI REŠEN. Jer, otvaranje novih prihvatilišta ne služi zapošljavanju političkih podobnika i partokratiji, već dugoročnom rešenju problema, koje svakako ne mogu doneti neuki šinteri , koji će samo da poslušno hvataju , ubijaju i uništavaju, dok se sredstva za humano rešenje odlivaju iz džepova gradjana.
Nadamo se da u opštini Dimitrovgrad postoji želja za boljim, a ne za ponavljanjem goreg, koje nas dovodi opet i opet u kolo korupcije , kršenja zakona, ponor neljudskosti i nedostatka svake empatije i razumevanja, na dno zemalja III sveta, u septičku jamu Evrope.
Nadamo se. Obradujte nas. Neka Dimitrovgrad pokaže da je njegovo Prihvatilište za pse dostojno imena koje nosi.
