Dimitrovgrad još nema prihvatilište za pse, nema ni program mera, ali ima Velike planove.
Za sada je samo kupovina prostora pomogla stambeno pitanje pripadnika Vojske. Dakle, zahvaljujući beskućnim psima se ono rešava. Tim istima, koji se truju i šutiraju i mrze.
Izgradnja prihvatilišta zanima mnoge, pre svega, gomilu opštinskih ala I jkp-ovaca koji su bacilli oko na potencijalnu zlatnu koku. Nema veze što pojma o temi nemaju, podobni su, primitivni I kao takvi, veoma bahati I drski.
Napraviće I oni svoj konc logor. Regrutovaće I veterinarske inspektore, kako to već biva I zaposliće sve kojima ne smeta da ćute I ubijaju.
Već se naveliko po ulicama truje, al tih objava nema. Nema ni iskrene zainteresovanosti za dobrobit životinja, al ima za sve ostalo.
Medjutim, ono što je interesantno je da je predsednik opštine, tada je to bio Zoran Djurov, sad je podpredsednik, još 2015 godine kupio prostor za buduće prihvatilište I otklanjanje animalnog otpada. Kupio je vojnu napuštenu karaulu za 2,6 miliona dinara. Primer dobre saradnje vojske Srbije I lokalne samouprave, kako se u članku kaže. Do danas na njoj nije izgradjeno ama baš ništa.
Tek slede potraživanja novih sredstava I projekti novih koristoljubaca. A vi psi, naše zlatne koke, pocrkajte, koga briga. Nas ne.
Ovo je iz Zrenjaninske Zoohigijene. Da li će Dimitrovgradom Prihvatilištem upravljati neki bolji ljudi? Čovečni?
Pitamo se sa strahom, poučeni dosadašnjim primerima JKP zoohigijena, da li je uopšte dobro da opštinske vlasti, ovakve kakve jesu, grade Prihvatilišta i stvaraju nove bezdušne konc logore? I opravdano smatramo da Prihvatilišta za pse moraju biti što dalje od JKP službi, samostalna, kao humanitarne ustanove, sa upravom koju će postavljati Udruženja za zaštitu životinja. Jer, ovako, gomila pokradenog novca, bahati upravnici, konc logori za pse, bez humanog rešenja problema , koji decenijama niko nije iskreno ni želeo da reši.
