Ulice gradova, sela su prepune beskućnih pasa, štenadi, koje negradjani , nesvesni , izbacuju i štancuju na angro Sistem zaštite ne funkcioniše, jer ga vode nezainteresovani. Tragedija opšteg tupila se nastavlja. Saosećajnost i humanost ne postoje, sem retko.
Mnogi će se nasmejati i reći, A kako je ljudima? Tačno. Ni ljudima nije lako, ali sve probleme treba rešavati paralelno i može se, ako onih zainteresovanih za rešenja ima. A vlasti, očito, rešenja ne zanimaju.
Dok novogodišnja rasveta svetli, sve ostalo je u totalnom mraku, hladnoći i jadu.
A najdeblji kraj će izvući najslabiji, nemoćni.
Mi smo samo udruženje za zaštitu životinja, pa ne možemo ovde da se bavimo svim onima koje izbacuju iz svojih domova i prave beskućnicima. Time se bave oni koji su za to i osnovani. Ali saučestvujemo i u tim mukama.
Možemo da se bavimo patnjama, beskrajnim i užasnim patnjama beskućnih pasa,mačaka, jadnih životinja, koje se, namerno i svesno ne rešavaju decenijama. A ne rešavaju se jer je cilj ne rešavati ih.
Takvo ponašanje vlasti prouzrokovalo je i podržava sve one negradjane, neopevane , neodgovorne, nedotupavne i zle ljude , koji , bez ikakve empatije, razmnožavaju te jadnike i izbacuju ih na ulicu, jer nemaju ni svesti, ni savesti.
Nema saosećanja, ni za koga, sem samo za sebe. Retki se bore za bolje, za one bez glasa. A i ti retki su na ivici snage, jer pravosudje ne funkcioniše, jer je korupcija opšta, jer su zoohigijene konc logori, jer je Pokradi i Uništi Opšta mantra lopova. Humanost je umrla, još se ponegde koprca u blatu.
Koprcaju se i te nesretne životinje, krive jer su žive. Još su malo žive, al će se banda postarati da uvek pristignu nove žrtve, kako bi Avenija MB, opštinski lopovi, JKP zoohigijene uvek imale nove žrtve. Za novu zaradu iz džepova budžeta. Neiscrpna koka za kradju. Zlatna koka. Etički komiteti umuju, al bez rešenja. Rekao bi neko ,Tupe ga. I s pravom. Ne zanima ni njih ništa sem zarade. I tako, psi po ulicama, smrznuti, pretučeni, pregaženi, na izvolte svakom frustriranom skotu, ko ne može jaće od sebe da bije.
A mi, udruženja , plaćamo njihove oporavke, spašavamo, dok nas pri svemu tome kradu oni , čiji je to posao.
Pa dobro, i da je samo tako.
Al ti negradjani, nišći, koji čitava legla izbacuju na ulice, ko su oni? Buba švaba narod? Pa Kinološki savez Srbije, koji ni prstom ne mrda da se nešto poboljša? Etički komitet Vet Komore Srbije? Pa dal je moguće da je svuda baš sam ološ? A Uprava veterine? Oni su u posebnom svetu.
A ovo je pravi svet, prava istina, koju mnogi sa svojih visina , ne mogu da vide.
Slike sa ulica, sela, jaraka i budžaka. Napušteni psi, nove žrtve, novi krug kradje.
[wpvideo MntfSDJd]
Mučenik sa ulice. Dimitrovgrad. A dole su štenci ostavljeni u kutiji na Ubu, ispred prihvatilišta. Ostavljaju se svuda, a onda progone.
Izbačeni u Loznici.
[wpvideo 0bnLb7nB]
Pas koji je bio kobajagi udomljen, pa opet izbacen, na milost i nemilost mnogima. Dimitrovgrad, tuzan grad,gde mnogo takozvanih ljudi ne voli pse, a nisu ni jedini. Ovo je tuga sveopste nehumanosti.
Gde je Saosećajnost, Humanost, Ljudskost? Nema ih, izgleda. A nase misljenje, misljenje Udruzenja , Premudri ne čuju od sopstvene vode u ušima. Šušti , šušti profit.
