U Srbiji zadnjih godina jača ekološka svest građana i oni se sve jače i glasnije bore protiv zagađenja vazduha, zemljišta, voda..
Kada je reč o industriji mesa, iako je daleko veći zagađivač okoline nego što je to cela industrija automobila i aviona zajedno, zagađenje koje ona proizvodi ne može biti u prvom planu. U prvom planu moraju da budu živa bića – zlostavljana i ubijana.
Licemerno je pričati o zagađenju okoline koje proizvode fabrike farme a ne pominjati njihove žrtve. Suštinsko pitanje nije pronaći način na koji bismo bez zagađenja nastavili sa klanjem. Suština je prestati sa uzgajanjem životinja da bismo ih ubili i pojeli.
Nažalost, ljudsko društvo je većinski društvo konzumenata mesa. Ali svako od nas na ličnom planu može da donese odluku i prestane da jede životinjski bol, patnju i strah…korak po korak, osoba po osoba,na putu ka suživotu, jer ova planeta nije samo naša.
U Srbiji je sve više aktivista za spasavanje napuštenih pasa sa ulica i boraca protiv njihovog zlostavljanja pa se nameće pitanje Kako je moguće da tugu i empatiju u ljudima probudi napušteni pas ili mačka, ali ne i šnicla u tanjiru… Da li smo toliko ogrezli u licemerje?
M. Raščanin
