U kakvom mi to društvu živimo? Da li je svakome prećutno dozvoljeno da sve svoje frustracije iskaljuje na beskućnim psima i onima koji ih štite?
Zakon o Dobrobiti životinja, donesen 2009, kaže Svaka vrsta okrutnosti , mučenja, ubijanja, prouzrokovanja boli, patnje i stresa je kažnjiva. Gradjani su obavezni da prijave zlostavljanje i mučenje životinja.
Medjutim, Zakon se ne sprovodi.
Okrutnost i mučenje je svakodnevna pojava, a policija nevoljno izlazi na teren ili uopšte po prijavama i ne izlazi. Ako slučaj i dospe do suda, u većini slučajeva se odbacuje kao nesnovana tužba.
I tako, ignorisanjem Zakona i nepostupanjem, agresori dobijaju zeleno svetlo da svoju agresiju, trovanje, mučenje, ubijanje beskućnih pasa, prošire i na one koji ih štite, na zaštitnike životinja.
Brojni su slučajevi fizičkih napada na humane ljude , koji imaju empatije i plemenitosti u svojim srcima. Oni su nažalost većinom nezaštićeni i o tome se ćuti.
U kakvom mi to društvu živimo?
Ovo je još jedan slučaj, napad arogantnog i bahatog „čoveka“ koji je sa punim pravom jačeg krenuo da ubije beskućnog psa, koji je spavao pored zaštitnice i hranioca životinja u Vranju, Tanje Lakičević, koja je i predsednik Udruženja za zaštitu životinja Borba za život.
Njegovo objašnjenje za napad je Pa on laje. Nije lajao, spavao je.
Dotična osoba je krenula da psa udari teškim koferom, na šta je Tanja reagovala, ali je onda i ona napadnuta. Gurnuta je, a žena koja je išla iza tog „čoveka“ je sipala uvrede i podsticala ubistvo psa.
Tanja Lakičević je nazvana „ludom ženom, kučkarkom“, a pokušaj ubistva je srećom onemogućen. Ovo je post Tanje Lakičević na facebook mreži.
A ovo su ulični psi koji na nju, kao ni na sve miroljubive ljude ne laju. Potpuno pitomi i mirni.
Posle ovog sramotnog incidenta, ostao je strašan stres i pitanje hoće li im poći za rukom sledeći put da ga ubiju, da ga izazovu da se brani, pa onda isceniraju ujed, psa smeste u šinteraj, gde mu je smrt zagarantovana, a oni pokupe novac za odštetu i stres i možda ujed?
Šta sve moraju da prežive humani ljudi u ovakvim sredinama?
Odakle pravo ovakvima da smatraju da imaju dozvolu da sprovode ubistva, kako ko hoće?
Da napadaju ostale gradjane, koji poštuju zakon i imaju plemenitosti u svojim srcima?
Oni smatraju da imaju to pravo, jer ih niko za zlo koje čine ne kažnjava.
U kojem društvu bi ovo bilo moguće?
U svim civilizovanim zemljama sveta, se humani nagradjuju i podstiču.
Udruženja za zaštitu životinja dobijaju nagrade za humanost, pojedinci koji se žrtvuju za sterilizacije, udomljavanje, dobijaju pohvale.
Kod nas su omraženi , izloženi uvredama i fizičkim nasrtajima polusveta. Koga lokalne vlasti podržavaju? Agresore ili mirotvorce?
Umesto da su pohvaljeni i nagradjeni od strane zajednice, pomognuti od opština, predsednika opštine, oni su progonjeni, kažnjavani i preti im se od strane vlasti i gradjana, čiji se interes o beskućnim životinjama, svodi samo na to kako ih mogu iskoristiti za lični interes. Možda neki ujed, pa nadoknada?
Sramota.
