Samo 62 odgajivačnice pasa su registrovane u Min Poljoprivrede, Uprava veterine, dok ih na sajtu Kinološkog Saveza ima preko 4000, više od 80 strana , svaka sa po 42 odgajivacnice.
Kinološki savez je samo organizacija gde se odgajivači udružuju i preko koje prodaju i izlažu svoje pse. Biti član Kinološkog saveza, ne znači i biti registrovan pri Upravi za veterinu, što je po zakonu neophodno, kako bi se odgajivačnice kontrolisale, to ne znači biti registrovan pri APRu, kako bi se stekao pravni legitimitet za rad , a i biti oporezovan , jer svi plaćamo porez.
Iz nekog razloga, odgajivači pasa su „oslobodjeni „poreza, „ne moraju“ da budu prijavljeni pri APRu i niko ih ne kontroliše. A državi porez od njih ne treba.
Upućivali smo pisma na Ministarstvo finansija, na Upravu veterine, ali smo ostali bez odgovora. Kao da nikoga ne zanima.
Takozvane odgajivače, tipa, nisam prijavljen ama baš nigde, koji drže kaveze po podrumima, šupama, nemoguće je nabrojati. Svako selo, svaka ulica ima bar po jednog.
Posledica sveg tog javašluka su psi na ulicama, bez porekla, bez mogućnosti da se utvrdi odakle su. Nemoral i bezčašće ovog korišćenja nedužnih pasa se ne može opisati. Psi se iskoriste, štene do smrti, na njima se zaradi pa bace bolesni i iscrpljeni kao djubre.
Zakon o dobrobiti životinja obavezuje , ali nema ko da ga sprovede, a još manje poštuje. I tako decenijama. Primitivizam, koristoljublje i nemoral su opisne imenice ove tragične situacije za koju se nije zainteresovao niko od onih koji su plaćeni našim novcem da se ovom temom bave.
Marina Mo
