Zаštićеnо pоdručје Pаrk prirоdе „Тikvаrа“ sе nаlаzi u јužnој Bаčkој, uz lеvu оbаlu rеkе Dunаv, nа tеritоriјi оpštinе Bаčkа Pаlаnkа. Park prirodе „Тikvаrа“ је zаštićеnо pоdručје III kаtеgоriје – zаštićеnо pоdručје lоkаlnоg znаčаја, a prеmа klаsifikаciјi svеtskе uniје zа zаštitu prirоdе (IUSN) је V kаtеgоriја. Prvi put је zаštićеn 1993. gоdinе. Nајvеći dео zаštićеnоg pоdručја prеdstаvlја Pаlаnаčki rit sа brojnim rukаvcima, bаrama, rеčnim grеdama rаzličitih stаrоsti, i u sklаdu sа tim prеdstаvlја mоzаik vlаžnih stаništа. Cеlоkupаn prоstоr Parka prirode „Тikvаra“, prоglаšеn је 2009. gоdinе lоkаlitеtоm оd mеđunаrоdnоg znаčаја zа pticе, a tоkоm 2011. gоdinе pristuplјеnо је rеviziјi zаštitе Pаrkа prirоdе „Тikvаrа“ i tom prilikom је pоvеćаnа pоvršinа Pаrkа prirоdе sа 508 hа nа 553 hа.Pаrk prirоde „Tikvara“ je stanište mnogobrojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.
Na teritoriji parka prirode raste četiri strogo zaštićene biljne vrste koje su proglašene od nacionalnog i medjunarodnog značajaPored toga u Parku prirode je 2011 godine zabeležena jedna strogo zaštićena vrsta insekata i to je Pilemia tigrina koja je zabeležena na svega pet lokaliteta u Srbiji, pored nje Park naseljavaju brojne vrste tvrdokrilaca, leptira, vilin konjica i mnogih drugih insekata od kojih se mnoge nalaze na listi zaštićenih vrsta.
U samom jezeru Tikvara po kome je Park i dobio ime nastanjeno je 25 ribljih vrsta od kojih je 13 vrsta u manjoj ili većoj meri zaštićeno. Takodje u Parku prirode svoj dom je pronašlo i 11 vrsta vodozemaca i 6 vrsta gmizavaca što čini 48% od ukupnog broja vrsta koje nastanjuju čitavu Srbiju i svi su na listi zaštićenih vrsta.
Posebnu vrednost ornitofaune ovog područja čine ptice vezane za barska staništa, pogotovo za Cvrcinu baru koja predstavlja stanište ptica kakve se vrlo retko mogu naći u ovom delu Podunavlja. Cvrcina bara je lokalitet gde se gnezdi ćubasti gnjurac, eja močvarica i trstenjaci a prisutne su i mrke čaplje, čapljice i belobrke čigre.Sva ova lepota i još mnogo toga što živi u Parku prirode „Tikvara“ nije dovoljan razlog da čovek ceni, štiti i poštuje dragulj koji mu je priroda poverila na čuvanje.
Naime, sredinom prošle godine čelnicima lokalne samouprave opštine Bačka Palanka je došla ideja kako bi, kao i mnogo toga lepog u ovom gradu, uništili a uz to da neko od njih ili njima bliskih i lepo napuni svoje džepove parama iz budžeta. Došli su na suludu ideju da unište Park prirode „Tikvara“ i da od njega naprave sportsko-rekreativni kompleks.– Zone i kompleksi turističko-sportsko-rekreativnih sadržaja treba da su u funkciji sporta, rekreacije i različitih vidova turizma – zapisali su, pored ostalog, ovdašnji urbanisti. – Ovde će se moći razvijati izletnički, nautički, lovni, ribolovni, pa i tranzitni turizam. Dozvoljena je izgradnja izletišta, strelišta, jahališta, hipodruma, golf terena, kupališta (akva parkova i bazena). Ovaj prostor biće pogodan za škole u prirodi, umetničke kolonije, letnje pozornice, ali i za eventualnu gradnju hotela, motela, restorana, apartmana i kampova…
Revitalizacija „Cvrcine bare“ i privođenje nameni regatne staze sa izgradnjom pratećih sadržaja u Bačkoj Palanci se smatra za projekat decenije a svi namerno ili slučajno zaboravljaju šta se sve nalazi u toj Cvrcinoj bari i da to područje nije bez razloga stavljeno pod zaštitu još pre skoro tri decenije. Zašto zarad profita, zarad koristi malobrojne grupice ljudi dozvoljavamo da nam se uništi jedno blago koje je majka priroda dovela do savršenstva i koje treba da bude ponos Bačke Palanke? Zar treba da se dozvoli da neko ko gleda samo svoj interes uništi blago koje se decenijama prenosi sa kolena na koleno? Zar treba da odjurimo, uništimo, pobijemo sva ta predivna i nedužna živa bića ćiji opstanak zavisi od Parka prirode „Tikvara“?
Još 2011 godine kada je radjena revizija utvrdjeno je da sportsko-rekreativni karakter Parka prirode kao i intenzivno šumarstvo u značajnoj meri dovelo do narušavanja ekoloških uslova u zaštićenom području. Posle svega razmislite malo gde ćete u lepom letnjem danu imati da odvedete svoje unuče daleko od saobraćaja, daleko od gradske gužve na neko mirno mesto sa čistim vazduhom? Gde ćete svom detetu ili unučetu imati priliku da pokažete u prirodi divlju patku kako vodi pačiće, labuda, čaplju ili rodu? Ako dozvolimo da nam se uništi to malo pače prirode, naša deca će te životinje moći da vide samo na slikama a mnoge vrste će biti osudjene na izumiranje usled uništavanja njihovih staništa.
Miloš Vlaškalić
Plan je poguban po park prirode i jezero Tikvara, po šumsko zemljište ali i po odbrambeni nasip koji štiti Bačku Palanku od visokog nivoa vode u Dunavu (nasip je izgrađen posle velike poplave 1965.godine). Planira se potapanje jednog dela objekata koji služe građanima za sport i rekreaciju, i još gore – potapanje jedine drumske veze naselja Bačka Palanka sa Dunavom. Izrađen je u suprotnosti sa urbanističkim planovima višeg reda i usvojenim konceptom plana, i još gore – suprotnosti sa USVOJENIM izveštajem o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu (izveštaj je tokom javnog uvida vešto sakriven od javnosti). Usvojeni koncept plana i strateška procena uticaja plana su međusobno usklađeni i idejno su predlagali plan koji ne uništava prirodna odličja parka i priobalne zone, niti uništava postojeće objekte, ali od tih usvojenih zakonskih dokumenata su urbanisti po instrukciji određenih interesnih grupa svesno odstupili! Da li je normalno da se ispred odbrambenog nasipa, praktično ljudima ispred kuća, pravi nekakvo novo veštačko jezero za nekakvu regatnu stazu dužine 2km (za koju vrstu takmičenja urbanisti mi nisu znali odgovoriti – rekoše da NISU KOMPETENTNI !?), bez ikakve prethodne geološke i hidrološke analize, a sve to na prostoru sadašnjeg barskog zemljišta. Da li je normalno da se ispred odbrambenog nasipa pravi novo jezero koje će se snabdevati vodom prepumpavanjem vode iz postojećeg jezera Tikvara (to jezero je povezano sa Dunavom i logično – nivo vode u njemu zavisi od vodostaja reke)? Mislim da je ovaj plan po nenormalnosti pandan planu “Beograd na vodi“.
Od novih sportsko – rekreativnih sadržaja građanima se planom praktično ništa novo ne nudi ali se puno toga oduzima. Planira se seča desetine hektara šume uz nasip radi izgradnje ugostiteljskih objekata, sve bez saglasnosti vlasnika zemljišta! A neupućeni kajakaši, koji se logično raduju novoj regatnoj stazi (iako se državno prvenstvo u kajaku već decenijama uspešno odvija na jezeru Tikvara) ne znaju da ovim planom neće dobiti prateće sportske objekte koji će se graditi na zemlji, već su u ovoj fatamorgani od plana i ti objekti planirani na vodi – u vidu sojenica na novom jezeru (onoj dugačkoj pravougaonoj plavoj formaciji koju vidite na prezentaciji plana). Nadam se da će “odgovorni“ urbanisti i interesne grupe koje su ovo smislile jednog dana odgovarati za obmanjivanje javnosti a mi građani BP ćemo se truditi da nas ne potope!
Zavod se navodno odupirao ovakvom rešenju nekoliko godina, ali eto, direktorica je ipak digla ruke od zaštite ovog parka prirode, pretpostavljam ne svojom voljom. Ko zna?