Da bi se populacija beskućnih pasa i mačaka smanjila moramo krenuti od rešavanja UZROKA PROBLEMA a ne POSLEDICA.
Uzrok problema su NEODGOVORNI LJUDI I KORISTOLJUBIVI LJUDI, što nas dovodi i do ZLI LJUDI. Ne možemo čekati na razvoj svesti, jer se to ni u jednom društvu nije desilo preko noći. Neophodno je pravo usmerenje i sankcionisanje.
Potrebno je uraditi sledeće:
- Evidencija svih vlasničkih pasa – Sinhonizovana akcija na teritoriji cele Srbije
Kako bi se uspešno sprovela, registracija mora biti besplatna. Obaveštenje svima preko medija da je u toku akcija besplatne sterilizacije, čipovanja i da će trajati godinu dana.
Mikročipovanje treba da se vrši na licu mesta sa svim podacima.
Sredstva za akciju treba obezbediti iz sredstava opština, države. Jedna brza i efikasna akcija će koštati manje od decenijskog trošenja na posledice. Svako opiranje rešavanju ukazuje na želju da se agonija I zajednice i pasa produži kako bi se i nadalje sredstva koristila za privatnu korist. Sigurni smo da bi i brojni pojeinci pomogli, ukoliko bi imali poverenja da će sredstva biti potrošena za pravu namenu.
2. Oporezivanje svih nesterilisanih treba da počne po isteku perioda za sterilizaciju i obavezno čipovanje , a o tome treba obavestiti vlasnike i javnost.
Svaki vlasnik nesterilisanog mužjaka ili ženke koji nije upisan u Registar Kinološkog saveza plaća porez u visini 12 sterilizacija godišnje. (Kazne treba da budu znatne , visina može da se odredi. Ovo je samo smernica.)
Svaki vlasnik koji je upisan u registar Kinološkog saveza plaća porez u visini od 24 sterilizacije godišnje.
Sredstva ovako prikupljena idu u Fond za sterilizacije pri oštini, isključivo za tu namenu.
Registar pri opštini prosledjuje podatke na Registar pri upravi veterine, koji je centralni. Uvid u registar imaju sva zainteresovana lica.
Smrt svakoga psa mora da potvrdi veterinar i da to uvede u podatke o mikročipu.
Lovački psi
Sve gore navedeno važi i za ovu vrstu pasa, sa tim što , ukoliko se Lovački pas nadje napušten, ustreljen, a to nije prijavljeno veterinaru Ili bazi podataka pri opštini, vlasnik plaća kaznu od 12 sterilizacija .
O smrtnosti lovačkih pasa i njihovim vlasnicima treba voditi posebnu bazu podataka, jer postoji opravdana sumnja da lovci starije pse ubijaju ili napuštaju.
Ukoliko se nadje lovački pas stariji od 2 meseca, koji nije zaveden u bazu podataka i čipovan, oduzima se, smešta u azil Uprave veterine, gde se steriliše, ukoliko starosno doba to omogućava, čipuje, udomljava.
Odgajivačnice
Registracija pasa u odgajičnicama nije besplatna. Svi psi u vlasništvu odgajivačnice moraju biti čipovani na odgajivačnicu. Svi psi koji se prodaju, moraju pri prodaji biti čipovani na novog vlasnika, ili ukoliko starosno doba šteneta to ne dozvoljava, biti registrovani kao nečipovani.
SVE ODGAIJVAČNICE MORAJU BITI ZAVEDENE PRI APR-U.
SVE ODGAJIVAČNICE MORAJU BITI PRIJAVLJENE U MINISTARSTVU POLJOPRIVREDE, KAKO BI DOBROBIT PASA U NJIMA BILA KONTROLISANA.
Evidenciju , po kućama , obavljaju komunalni policajci sa predstavnikom Udruženja za zaštitu životinja. Bilo bi mnogo bolje da to obavlja posebno obučena grupa ljudi.
(Pri evidentiranju pasa je nedozvoljeno služiti se pretnjama o izbacivanju pasa i ovu evidenciju koristiti da bi se broj pasa po domaćinstvima evidentirao. Ovde je bitno napomenuti da se i zakoni o broju kućnih ljubimaca moraju ponovo razmotriti, jer su u suprotnosti sa akcijom smanjenja populacije beskućnih pasa i mačaka, i direktno iniciraju napuštanje životinja, kao i težak psihički stres za njihove spasioce).
Gore navedeno će imati velikog uticaja na smanjenje populacije beskućnih pasa. Isto važi i za mačke.
Beskućni psi/ mačke – Uloga Prihvatilišta
Najvažnija uloga Prihvatilišta bi trebala da bude sterilizacija, lečenje, smeštaj, briga , napori na udomljavanju. To nije svuda slučaj.
Neophodno je sve zdrave mačke se po sterilizaciji i čipovanju vratiti na stanište.
Poznato nam je da program CNR postoji ( to je program Uhvati, Steriliši, Vrati), ali se ne poštuje, pa ponavljamo i dodajemo :
Svaki pas se po hvatanju MORA čipovati, u skladu sa zdravstvenim stanjem, sterilisati čim je to moguće. Svaki pas se vraća na stanište ukoliko ima ko o njemu da brine. ( Ovo u zavisnosti da li je stanište na prostoru gde ima ljudi, koji otvoreno ispoljavaju mržnju prema psu.)
Svako prihvatilište mora da ima stranicu na kojoj oglašava pse, na kojoj se vide svi pristigli, njihove fotografije i podatci, korektno i redovno ažurirani. Svi podatci prihvatilišta se prosledjuju u centralnu bazu podataka pri Upravi veterine , dok se neko bolje rešenje ne nadje. Podatci su javni.
Svako prihvatilište mora da poštuje javnost rada.
Svako prihvatilište mora da bude otvoreno subotom i nedeljom, kako bi ljudi koji rade mogli da ga posete. Nijedno prihvatilište NE SME da zabrani ulazak posetiocima.
Svako prihvatilište mora da ima kamere u prostorijama prihvatilišta.
Uhvaćeni psi se ne mogu i ne smeju prevoziti na razdaljinu veću od 50 km.
To znači da oni koji hvataju pse ne mogu da ih od mesta hvatanja prevoze do prihvatilišta daljeg od 50 km.
Da bi se sve ovo poštovalo, veterinarske inspekcije, koje kontrolišu rad prihvatilišta moraju da vrše redovnu kontrolu sa još dva nezavisna člana, jednog sa teritorije drugoga grada a jednog predstavnika udruženja za zaštitu. Ovo u cilju da se dosadašnji propusti ne bi ponavljali.
Rad svakog opštinskog prihvatilišta treba se kontroliše redovno, bez prethodne najave.
U prihvatilištima MORAJU da rade iskreni ljubitelji životinja, kako bi se ona približila posetiocima i kako bi udomljavanje iz njih bilo popularizovano.
Samo na ovaj način, udruženim snagama predstavnika opština, države, i udruženja, podrškom medija, možemo napraviti pomak, koji nije napravljen decenijama.
A nije napravljen, jer iskrena namera nije postojala, jer je obrazovanje i svest gradjana na ovu temu na nezavidnom nivou , jer zakoni nisu primenjivani, jer ih niko nije poštovao.
Nisu nam potrebna inostrana udruženja, jer možemo i sami, ako su nam namere iskrene.
U ovu svrhu jeste potrebno mobilisati snage i raditi udruženo, ali rezultati će se vrlo brzo pokazati, ukoliko javašluk ne preovlada.
SVAKO KO NE ŽELI DA REŠAVA UZROKE PROBLEMA, NIJE ISKREN U NAMERAMA DA SE BILO ŠTA POBOLJŠA. REŠAVANJE POSLEDICA NE LEČI I NE POBOLJŠAVA NIŠTA.
M. Morozov/ M.Raščanin/ L.M.Ćorković
********************************************************************************************************************************************
