Pošto je Ilija Mikić objavio na svom fejsbuk profilu , alarmantnu vest, da je prolazio pored azila, koji je sa jedne strane zatvoren platnima, a sa druge zaraslim žbunjem, a iz azila se čuje cviljenje i lavež, na 35 stepeni celzijusovih, uputili smo apel svima da reaguju.
Kako Ilija navodi, provirio je i video pse kako dahću. Od zaposlenih nikoga nije bilo, a ulaz je zatvoren.
Ovo nije prvi put da se u azilu (za koji se direktor zoohigijene Janko Aleksić, javno hvali da će ove godine koštati 17 miliona dinara), psi ne tretiraju po Zakonu o dobrobiti, a žive u nečuveno lošim uslovima, u poluraspadnutim kućicama i sopstvenom izmetu. Kako im je na temperaturama iznad 35 stepeni, nezamislivo je.
Aktivistima lokalnog udruženja je samovoljom direktora zabranjen ulaz. Mada, azil nikada i nije otvoren za javnost, sem kad se najavi neko udruženje, koje preuzima pse, kao Humanimal u poslednje vreme, pa se tada traži odobrenje direktora za ulaz. Javna ustanova, plaćena od novca iz budžeta, pretvorena u lični posed.
Izuzetno smo zabrinuti, jer je svaki pokušaj komunikacije , kako sa direktorom azila, tako i sa predsednikom opštine ignorisan, dakle, odbijen. Brojni dopisi su ostali bez odgovora, a situacija u azilu, što se tiče dobrobiti ne ide na bolje. O čemu svedoče i fotografije udruženja koje je preuzimalo pse iz azila, a koje je objavilo na svom tviter nalogu.
Mi smo u posedu fotosa od pre par meseci, koje smo i objavili u brojnim člancima na temu ovog objekta, u kojima smo zahtevali da azil bude otvoren za posete, da se ne skriva istina , šta se dešava sa psima u njemu. Bez odgovora.
Link prethodnog članka, jednog od mnogih.
Ovo nije vojni objekat. Ovo je azil za pse, koji treba da ima humanitarni karakter , koji zajednicu košta mnogo novca za humano zbrinjavanje beskućnih pasa, a ne za druge, sumnjive svrhe. Zaključan je. Imaju li psi vode, hrane? Ko brine o njima kad nikoga nema???
Možda ćemo to saznati iz nekog javnog glasila, koje će objaviti naručeni intervju i preneti isprazne, uvek iste priče o navodnim zlonamernim udruženjima, koja ih uznemiravaju. Uvek isti scenario bez iskrene želje za boljim. Svake godine sve više i više novca, broj pasa se ne smanjuje sterilizacijom, a nehumanost i kršenje Zakona o dobrobiti životinja sve gore i gore.
Sistem kadija te tuži, kadija ti sudi. Nećemo odustati. Podrška svih koji su za sprovodjenje i poštovanje Zakona o dobrobiti nam je neophodna. Pišite, pitajte. Svi smo mi glas onih bez glasa.
KJP „Naš Dom“ –
Sakupljanje otpada koji nije opasan
Direktor Janko Aleksić
Adresa 15300 Loznica, Bulevar Dositeja Obradovića 6.
Telefon (015) 879 – 503.
E-mail kjpnasdomloz@open.telekom.rs
Samo malo, tako malo, ljudskosti, dobre volje treba za bolje, a nje nema, pa nema.
Ovo su krpe koje skrivaju azil. Skupi azil.
Pozadina azila, grmlje.
