18og oktobra je JKP Komrad Vranje deportovao 16 pasa uhvaćenih na ulicama Vranja.
Psi su deportovani u prostor , koji Veterinarska Stanica Vranje naziva svojim „azilom“ za pse.
22og oktobra su aktivisti udruženja Borba za život pokušali da udju u azil, ali stigli su samo do zatvorenih vrata, novopostavljenih žica I znakova upozorenja.
Pošto se I kroz žice boksovi vide, videli su da u azilu nema nijednog od uhvaćenih pasa . Boksovi su bili prazni. Čula su se samo neprogledana štenad kako cvile u jednom boksu I umiru.
Da li se azilom može nazvati mesto koje , registrovano ili ne, a nije, podiže žičane ograde I skriva svoj „humani“ rad iza katanaca , stavlja znakove upozorenja, kao da se radi o vojnom objektu, a ne ustanovi koja bi trebala da radi ono za šta je I plaćena od strane gradjana Vranja, a iz sredstava budžeta opštine.
Plaćena je za Klinički pregled 350 din vakcinaciju 666,67, sterilizaciju 3.900, čipovanje 583,33 dezinfekciju 200, ishranu i čuvanje do 15 dana, 300 din. Ukupno je to oko 6.000 dinara.
Po obavljenim uslugama, po ugovoru izmedju opštine i vet stanice , psi su trebali biti pušteni na stanište, po Zakonu o dobrobiti, i po Programu mera, ali Vranje nema ni Program mera donesen.
To se naravno ne piše javno, već se javnosti serviraju laži i magla, sa naglaskom na opravdavanju svog postojanja, efikasnosti u borbi protiv te grozne pošasti, beskućnih pasa, širenju mržnje prema njima, kako bi se što lakše mogao nastaviti korupcijski lov u mutnom.
Ono što nije pomenuto i što se skriva je:
- azil nije registrovan
- grad nema program mera
- ugovor sa neregistrovanim objektom o javnoj nabavci je bespravan, jer je u ugovoru navedeno da prispela ponuda nema nedostataka.
- tretman pasa krši Zakon o dobrobiti, kao i Krivični zakon član 269.
Da se vratimo na 16 uhvaćenih pasa 18 oktobra.
Obračun usluga za njih će biti 16 x 6000 jednako 96.000 din.
A šta je uopšte od usluga uradjeno? Za tri dana. Skupljeni su noću. 19og, 20og i 21og su možda bili u prostoru VSV kaveza. 22og ih nije bilo. Ni jednog.
Svi pušteni, srećni i veseli? Tako će tvrditi vlasnici ovog tužnog i po zlu zapamćenog objekta. Ne bi bilo prvi put.
Oni čak nemaju ni cenu eutanaziranja pasa, u slučaju bolesti, jer je inače nezakonita.
Kako to? U cenovniku ugovora nije navedena.
A mozda , ubod u srce domestosom i ne košta mnogo. Litar je oko 100 din, pa zato i nije navedeno u ugovoru. Ili zbog humanosti, ovde eutanazije čak ni u slučajevima neizlečivih bolesti nema.
Nema ni potrebe, jer nema ni lečenja. Nema ni eutanazije. Nema??????
Psi umiru od smrti, koja ih stigne sama, po ulasku medju bodljikave žice.
Dostojno svakog konc logora. A na to , ovaj tužni prostor sve više i liči.
Jasno nam je da su mogućnosti manipulacija, kradje , timskog rada uvučenih u ovu igru, ogromne. To je jasno. Samo jedno nije jasno.
Ovo nije šverc cigareta, a i to je kažnjivo. Ipak, nisu žive, ne pate.
Ovde se radi o profitiranju na osećajnim, živim bićima, koje baš oni, koji su potpisali ugovor o brizi o njima, krajnje bezdušno koriste. I još gore u celoj priči, oni su lekari za životinje.
Ne ubice, lekari, veterinari.
Slatke su pare, razumemo. Ali, krvave pare, stečene na bezakonju i krvi i muci, patnji onih koji ne mogu da govore i brane se, koliko zla u sebi nose takve pare?
Da li neko od profitera o tome razmislja? O prokletstvu krvavog novca. Koliko ovakvih očiju imate na duši?
Koliko košta savest? Ima li je?
