Zakon obavezuje opštine da formiraju prihvatilišta za takozvane lutalice, tj beskućne pse, napuštene ili rodjene na ulici, u okviru komunalnih preduzeća, gde su ove ustanove koje bi trebale imati humani karakter, strpane kao 13 prase i pretvorene u sabirne centre za utamničenje, mučenje i eliminaciju, koja je dostigla razmere genocida. U opštinama gde su ova prihvatilišta i otvorena, slika je sumorna i nedostojna čovečnosti.
Medjutim, u mnogim opštinama, prihvatilišta nikada nisu otvorena. Odgovorni za
nepoštovanje zakona nikada nisu kažnjeni.
Pravdaju se nedostatkom sredstava. U isto vreme odvajaju ogromne sume za
plaćanje novoizumljenih hvatača pasa, koji pse navodno odvode u svoj sabirni
centar, jedan jedini za preko 50 opština sa kojima imaju ugovore, a gde psi
nestaju. Novac iz budžeta opštine se bukvalno baca u džepove firmi, tipa
Avenija MB (registrovana radnja za čišćenje), Aza , koje su sebe proglasile
stručnima za takvu vrstu posla. Uprave opština u kojima pobedjuju na nameštenim
tenderima, sasvim sigurno imaju koristi, jer se deo sredstava vraća u njihove
džepove. A pojava sklapanja ugovora sa gore navedenim je dostigla razmere
epidemije.
Na primeru opštine Vranje, koja ima svoje komunalno preduzeće, imala je i
prihvatilište(istina neuslovno, u vlasništvu vet stanice Vranje, koje je radilo
neregistrovano i nekontrolisano godinama, dok nismo pokrenuli pitanje
registracije) možemo videti koliko je primamljiva ideja saradnje sa Avenijom
MB, gramzivima i nezasitnima, nemoralnima i beskrupuloznima. Dakle, i pored
svih uslova da po zakonu otvori svoje prihvatilište, ova opština je izabrala da
nešto više od 38.500 eura baci u vetar, kako bi ulice Vranja očistila od
nepoželjnih pasa.(Pošto ovo ne rešava problem brojnosti populacije napuštenih
pasa sistematski, već privremeno i nezakonito, nehumano, ubijanjem, jasno je da
se ne radi o želji za njegovim rešenjem , već za brzom kradjom. Psi su
kolateralna šteta.) Ko se sve ugradio u ovu sumu, možemo da nagadjamo. Logično,
potpisnici ugovora i izvršioci. Komunalni inspektori sluze kao obezbedjenje surovim ubicama, kao kapoi prate hvatače Avenije MB,kako bi ulili dozu lažne zakonitosti i pravdali ovo bezumlje, a pri tome plašili i vredjali one retke stanovnike koji ovo smatraju
divljaštvom. Hvatači se šunjaju sa mrežama u rukama, kao tipovi iz
socrealističkih filmova gde se primitivni, osorni i surovi šinteri iživljavaju
nad bespomoćnim životinjama. Pare su ukradene, psi ne svedoče, mrtva usta ne
govore, troškova sem, radne snage i benzina, nema. Čista zarada i laka dobit.
Stanovništvo, otrovano decenijskom propagandom o opasnim čoporima, koje je
postalo imuno na bilo kakvu empatiju prema životinjama, ovo ne uzbudjuje. Sem
retkih, a za te postoje pretnje komunalnih inspektora. U širenju mržnje prema
psima, delotvorna je i lokalna televizija, na kojoj će se pojaviti predsednik
opštine da obavesti kako je spašen grad od najvećeg problema kojeg imaju,
beskućnih pasa. I kako se za to izdvajaju ogromna sredstva. Neće pomenuti gde
ta sredstva idu, kao ni da to nikako i nikada neće rešiti problem.
Vrlo je bitno da se dotok pasa na ulice i ne zaustavi, jer će onda ova
mogućnost beskrajne kradje, zauvek presušiti.
Ako vam padne na pamet, kao što je nama palo, da podnesete krivičnu prijavu,
sprega opština, sudstvo, veterinarska inspekcija, će se potruditi da se krivična prijava razvlači po fijokama, dok ne zastari.
Opštine koje imaju svoja prihvatilišta. Objasnićemo mogućnosti kradje na primeru Vršca i Loznice.
Glavni ključ je nedostupnost informacija, prikrivanje i zatvorenost azila. Tako
sve ostaje iza zatvorenih vrata.
Kradja počinje već pri samoj izgradnji prihvatilišta. Sume su ogromne, pa se
stiče utisak da će izrasti luksuzni objekat, a na kraju to bude samo gomila
žica i cementa.
Zatim se krade na lažiranom broju izlazaka na teren, na broju uhvaćenih pasa,
na broju izdatih vakcina protiv besnila, na naručenoj hrani, na izvršenim
veterinarskim uslugama, kojih mahom nema.
U Vršcu je 2015 navodno počela izgradnja azila(dakle, trajni smeštaj do
udomljenja), za koju je predsednik opštine izjavio da će koštati 15 miliona
dinara, prema navodima u novinama. Medjutim, direktor javnog komunalnog 22
Oktobar preduzeća je prostor, koji liči na hangar sa ispustom, u blizini
svinjca (pravi svinjac za uzgoj svinja) iznajmio od lokalnog privatnika, za
preko 2.000 eura mesečno. Izgradjene su žičane pregrade, navodna ambulanta i
mali magacin. Ogradjeno je dvorište. Kućica nema. Postoje samo drvene palete.
Ulaz je zabranjen. Najam se i dan danas plaća.Ko deli ?
U zimu 2016 je došlo do pomora pasa, jer je količina hrane smanjena ( po izjavi
upravnice nije bilo novca), pa su se psi ubijali medjusobno. Kradja novca
namenjenog za hranu, a i kupljene hrane. U roku od 3 meseca je stradalo više
od 200 pasa. Dokumentacija o uginulim psima je lažirana, a kada je priča
procurela u javnost, nije poboljšano ništa, već je donesena zabrana radnicima,
unosa mobilnih telefona, kako bi se sprečilo slikanje. Radnicima je naredjen
progon koleginice koja je ovo obelodanila, ponudjeno joj je da predje u drugu
službu i tako se svedok ukloni, što ona nije prihvatila, pa je dobila otkaz.
Posle toga joj je i kao gradjaninu zabranjen ulaz u azil. Da li je sve ovo znao
i predsednik opštine? Pa naravno. Sve krivične prijave su odbačene. Nije
zgorega napomenuti da je muž upravnice zaposlen u sudstvu.
Slike iz Vršca, kada je obelodanjen masakr pasa.
Prihvatilište KP Naš Dom Loznica je odličan primer netransparentnosti, dakle,
prikrivanja svih mogućih kradja, koje su očite. O ogromnim ulaganjima u ovo
poluraspadnuto prihvatilište, sada skriveno iza krpa i korova, možemo da čujemo
iz usta predsednika opštine i direktora komunalnog preduzeća, koji godinama
caruju ovom opštinom.Ulaganja su svake godine sve veća, od 10 miliona din do 15
miliona u prošle tri godine. Žice u boksovima su zardjale, kućice raspadnute,
hrana bačena na zemlju, posude retke. Veterinarskih usluga nema. ove podatke
imamo sa snimaka tajno snimljenih, jer je ulazak zabranjen. (A članovi
udruženja za zaštitu su proterani iz prihvatilišta. Čak im se i preti). Zašto je
ulazak zabranjen? Citiramo direktora JKP : Da se psi ne bi uznemiravali. Da se
ne bi hranili neodgovarajućom hranom. (objavljeno u Blicu). Pa na šta se onda
troši toliki novac?
I na primeru opštine sa svojim prihvatilištem i na primeru onih koji koriste
usluge hvatača dolazimo do istog, do zloupotrebe položaja u svrhu sticanja
lične koristi, do kradje budžeta opštine, kradje gradjana, do kršenja zakona,
dok se licemerno predstavlja kako se ogromna sredstva izdvajaju za rešenje
„nerešivog “ problema beskućnih pasa na ulicama i huška javnost na mržnju prema
tim opasnim bićima, kako bi se lakše i bez opstrukcija uništavali, a pri tome
neometano kralo.
Pošto su javna komunalna preduzeća veoma poželjne pozicije u podeli vlasti, jer
pružaju ogromne mogućnosti kradje, tu mesta prihvatilištima za pse ne sme da
bude. Ona moraju biti samostalna u okviru opština, bez ikakvog upliva lokalne
vlasti na izbor njihove uprave. I moraju biti strogo kontrolisana. Namenjena
onom što i treba da budu. Mesto za odmor do novog doma. Mesto gde će se psi
sterilisati, odakle će se udomljavati i koje će se baviti saradnjom sa
udruženjima za zaštitu životinja, edukacijom stanovništva i promenom sadašnjeg
stanja. U ovakvim uslovima, sada, teško da pomaka može biti.
[…] via Kradja budžetskih sredstava opština pod velom zbrinjavanja napuštenih pasa. — Koalicija Za Živ… […]