KUJICA IZ ODOROVACA NAPRASNO UGINULA U PRIHVATILIŠTU DIMITROVGRAD

Možda bi na papiru bila još živa, da se nismo zainteresovali da joj nadjemo dom i našli ga. Na papiru može da se piše šta god hoćeš, naročito kad te niko ne kontroliše i za pse ne pita. Ali, kad se pas preuzima , kad neko za njega pita, nema ga. Uginuo.

Sudbina nesrećne kujice iz sela Visocki Odorovci opština Dimitrovgrad ….

Zlo je u našim krajevima odavno postalo sasvim uobičajena svakodnevna pojava. A uzroci tog ljudskog bezdušja nisu slučajni i lokalni, ono je posledica licemerno lažnih,primitivnih nepravednih međuljudskih odnosa,po kojoj se patološka sreća jednih zasniva na muci, patnji i smrti drugih nedužnih bića- životinja.
Vlasnik ovog nesrećnog psa , Siniša Manoilov iz sela Visocki Odorovci opština Dimitrovgrad, kao sto smo već pisali, je sa policijom koja nije ni našla za shodno da proveri čip, uz kanonadu pretnji,skoro i fizičkog napada oduzeo psa Marku Ražnatoviću koji je tu dušu polu smrznutu i u očajnom stanju skinuo sa lanca ispred polu razvaljene kućice i odneo kući da joj pruzi toplinu svog doma i svoje ljubavi …. NE – to Gospodinu Siniši nije bilo po volji!
Psa je oduzeo, iz samo njemu poznatih a nerazumnih razloga, i 17.01. je predao u prihvatiliste u Dimitrovgradu. Otarasio se psa, kog je smznutog držao na lancu, al nije hteo da ga da čoveku koji je hteo da je voli. Nek komšiji crkne krava, ja sam gazda, to je suština ovakvog zlog razmišljanja.
Inspekcija je izašla 21.1. , a svrha izlaska inspekcije po našem zahtevu je promašena….jer je tada bilo više nego kasno.
Pošto smo imali udomitelja ,počeli smo pregovore sa šefom dimitrovgradskog prihvatilišta , jer tamo ne može da se ode kao u normalnim prihvatilištima u svetu, već se pregovara sa najvažnijom osobom.
Svako voli da bude mnogo važan pa makar u igri bile sudbine i životi sasvim bespomoćnih bića.Dobili smo obećanje da možemo da preuzmemo psa, da je čipovana( obeležena ušnom markicom) i da je vakcinisana – tako da smo organizovali i preuzimanje i prevoz i smeštaj….sve o ličnom trošku, da ta napaćena duša proživi ostatak svog života u toplom, u ljubavi u pravom životu koji zaslužuje svaki pas…
Ali……
Pošto je Gospodin šef bio na nekom kolektivnom odmoru – čekalo se da se vrati i da se pas preuzme…bez njega se ništa ne može desiti.
Gorak ukus u ustima od samog početka pregovaranja je bio prisutan i njihovo razvlačenje celokupne stvari je dodavalo još čemerniji osećaj. Mučnina.
Iako je veterinarski inspektor još 24.1. utvrdio da je pas u dobrom stanju, dobijamo različite informacije, te da je pas na posmatranju (posmatranju čega-da li se dovoljno napatila kod “dobrog” vlasnika i kako sve to izgleda ili nije dovoljno?!?) pa se čeka pasoš…samo se pitamo da nije neka “ambasada“ veterinarska bila u proceduri izrade pasoša za tu nesretnu dušu, a pri tom pas ostaje u Srbiji.
I taj gorak čemerni osecaj nije bio bezrazložan…. dobismo informaciju da je PAS naprasno “UGINUO” !!! Od udomljenja ništa. Tek stigao u prihvatilište, bio zdrav, a onda umro. Veoma neobično. Pod upitnikom, kako i zašto ???
Ono što nije pod upitnikom, već je 100 % tačno je kršenje zakona i beskrajno neznanje, nekompetencija svih učesnika i kreatora ovog zla od samog početka.
Neodgovorni vlasnik ( mada je nejasno po čemu je vlasnik, jer psa nije čipovao, ni o njemu vodio brigu).

Zakonska klauzula ODGOVORNOG VLASNIŠTVA kaže prema članu 7 Zakona o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009), životinja je zanemarena kada je lišena osnovnih životnih potreba kao što su: hrana i voda, udoban prostor za smeštaj, odnosno sklonište, prostor za odmor i obavljanje fizioloških potreba, higijena, veterinarska nega, kao i ambijentalne prilike koje odgovaraju vrsti, rasi, polu i starosnoj kategoriji.
A ovaj pas je bio lišen SVEGA pa i prava na ŽIVOT jer je vlasnik je zanemario, al ni to nije bilo dovoljno , već je na sebe preuzeo ulogu Boga koji će joj oduzeti život, pa je oduzima od Marka koji joj je pružio svu svoju toplinu doma i brige.
A DA MU JE POTPUNO NEPOTREBNA,DA JE NE ŽELI JER NITI MOŽE DA JE KOTI NITI DA LOVI NITI BILO ŠTA OD ČEGA SAMO ON IMA KORISTI – JE DOKAZAO SAMIM ČINOM PREDAJE U “AZIL” u Dimitrovgradu !!
ZAŠTO ?!?
Samo Siniša Manoilov zna odgovor na to ZAŠTO i nastaviće da slavi svoje slave ,pali svece za zdravlje svoje i svoje porodice , moli se Bogu – samo se pitamo KOM BOGU ….. dok ne nabavi novu žrtvu kojoj će život na svaku poru da izrabi a onda da je baci kada postane nesvrsishodna.
PRIHVATILIŠTE KOJE JE ŠINTERAJ ,A NE OAZA MIRA .
Priču o azilima-prihvatilištima GDE SVAKOM PSU SMRT DOĐE KAO SPASENJE – već svi jako dobro znamo….U zakonu piše jedno, novac se odliva uglavnom SVUDA samo ne TAMO za koga je namenjen – za beskućne pse.
Na tim mestima se krvava priča ispisuje svaki dan – a sve kriju teška vrata svakog od ovih objekata koje su pod natpisima zabranjeno slikanje, zabranjen ulaz, posete od 10-12 ili ih upšte nema, a pogotovo ne saradnje sa volonterima ili udruženjima… mnogo vide ti volonteri, a tamo očito ima mnogo toga da se vidi što ne bi bilo poželjno.
I onda kada tražite da vam pojedina prihvatilišta daju informacije dobijete odgovor da su udomili XY pasa – postavlja se pitanje KAKO… otišli iza duge u raj?
Negde u tom prokletom krugu između neodgovornog vlasništva, nesprovođenju i nepoštovanju zakona, besomučnom čerupanju građanskog budžeta za totalno druge i tuđe potrebe …. u tom vrtlogu bezbrojnih nesrećnih životinja umiru.
Koalicija za život će traziti na uvid izveštaj veterinara o uzroku uginuća psa , mada ovu nesrećnu kujicu to neće vratiti. Možda će to pomoći da ovakvih sudbina bude manje.
Mada, jedini način da ovakvih sudbina ne bude, jeste poštovanje Zakona, otvorenost prihvatilišta, i pravi ljudi na pravim mestima, ljudi sa empatijom, koji vole svoj posao, što sada očito nije slučaj.

Lidija M. Ćorković