Honey Bee on Pea flower, Muogamarra Nature Reserve Australia
Činjenica da hodate na 2 noge, da ste rodjeni kao ljudsko biće, ne čini vas I evoluiranim čovekom. Ako ste naučili 3 pravila za preživljavanje u svetu ljudi
U se, Na se I Poda se, nemate I pravo da se smatrate gospodarem planete. Ipak, I najgori medju ljudskim bićima, krajnje nemoralni I stupidni , smatraju sebe bogovima , čudom prirode. Što su manje obrazovani I amoralniji, to sebe više dižu u visine. Interesantno je da takvi , samoživi, najbrže I jure ka centrima moći, ne obraćajući pažnju na potrebe onih oko sebe.
Samim pripadanjem ljudskom rodu, bićima koja poseduju samosvest, čovek je sebi dao za pravo da se izdigne iznad svih ostalih i smatra sebe gospodarom planete. Ako je zaista gospodar, da li mu samosvest nameće i odgovornosti za sve one, koje posmatra sa visine , kao niža bića? Da li mu položaj koji je sebi dao nameće i odgovornost za opstanak planete kojom gospodari, odgovornost za dobrobit svoje vrste i ostalih vrsta? Trebalo bi da je tako, ali nije.
Sem samosvesti, osobine koje bi čoveka trebale da zaista učine evoluiranim čovekom, su Saosećanje, Milosrdje, Humanost. Nažalost, poseduju ih samo retke jedinke. Većina su baloni napunjeni egom, kojima rukovode najniži instikti. Većina nije odmakla od nivoa pećinskog čoveka iako se presvukla u odela i stavila kravate, umesto životinjskih koža, kojima su se pokrivali naši daleki preci.
I to je kamen spoticanja, te retke ljudske osobine, osobine poštovanja prirode, brige o njoj,brige o slabijima od sebe, ostalim vrstama, sa kojima delimo planetu, osobine ljudskosti, ČAST, SAOSEĆANJE, MILOSRDJE , HUMANOST, koji nikako da preskočimo i zakoračimo u Civilizaciju.
Razvili smo tehnologiju, ali ne i ljudsku dušu. Ona je ostala zarobljena u večitoj mantri U se, na se i poda se, u najnižim instiktima. Jedi, grabi za sebe, razmnoži se i osvajaj teren. I danas, u 21om veku, većina se rukovodi samo ličnim interesima. Mala razlika od homo sapiensa , iz daleke praistorije.
To će i biti poslednja podela medju ljudskim bićima. Ne ona na rase, nacije, religije, već na evoluirana, civilizovana ljudska bića i na ona koja to nisu. U ovom svetlu, iz ovog ugla, posmatrajmo i naš odnos prema prirodi i ostalim živim bićima.
Odnos prema životinjama, koje se svuda , širom planete, smatraju nižim, nesvesnim bićima, a u mnogima i bićima, koja nisu sposobna da osećaju bol i patnju svedoči o aroganciji rase ljudi , samoproklamovanih vladara planete.
Većini ljudi sama pomisao na životinje donosi samo jednu ideju- kako ih što bolje iskoristiti za ličnu korist. Životinje postoje da bi ih superiorni ljudi koristili. Da nije tako, ne bi trebale ni da postoje.
Retki su svesni da smo svi deo eko sistema i da je naše postojanje neraskidivo povezano.
Tako još uvek, u 21om veku, većina društava živi u mraku primitivizma, prostakluka, divljaštva. Pa i naše.
Sa neljudskim odnosom prema prirodi i životinjama se susrećemo svaki dan.
Nivo razvoja jednog društva meri se odnosom prema slabijima u njemu.
Koliko smo zaostali na lestvici razvoja? Koliko se razlikujemo medjusobno, samo u okviru jednog društva, jedne zemlje?
Veoma smo zaostali i jako se medjusobno razlikujemo. Odatle i nepoštovanje postojećih zakona koji štite prirodu, životinje, jer većina jednostavno nema sluha ni interesovanja da ih poštuje i sprovodi. Jako smo primitivni i to treba otvoreno da priznamo. Da, živimo u jednom primitivnom društvu u kom su evoluirani manjina. Manjina je zabrinuta zbog pomora pčela pesticidama i svesna da će to doprineti kolapsu celog ekološkog lanca, manjinu brine trovanje retkih vrsta ptica, manjinu brine gmo seme, manjinu boli sakaćenje i mučenje životinja koje žive uz nas, profitiranje na njima, dok se većina smeje u svojoj gluposti i samozadovoljstvu , nesvesna dubine idiotizma u koji je potonula. Mantra im je mržnja svega i svih koji nisu isti. Da, u takvom društvu živimo.
Kome je stalo do časti, morala, saosećanja i milosrdja? Gde su nestale te osobine? A bez njih, kako se možemo nazivati ljudskim bićima?Ne možemo.
U društvu gde su institucije okupirali lezilebovići i koristoljupci, gde se zakon ne sprovodi, čovečnost ismejava, moramo uložiti nadljudske napore da isplivamo iz blata i krenemo u razvoj evoluiranog čoveka, svim raspoloživim sredstvima. Ne smemo odustati od insistiranja na poštovanju zakona, od prijava svih zločina, od širenja istine, jer neophodno je izmeniti mišljenje javnog mnjenja, koje će recipročno uticati i na okorele medije, koji ne umeju da propagiraju pozitivno i humano, da izmene stavove.
Moramo uporno raditi na promeni, ma koliko to teško i mučno bilo u ovom trenutku. Ne želimo da živimo medju bezosećajnim zombijima, jer je bolno gledati oko sebe i ne videti ljudskost, već glupost i samoživost. To nije društvo kom težimo.
Čast, humanost, saosećanje i milosrdje, to treba da budu odlike čoveka. Odgovornost prema prirodi i životinjama, koji zavise od nas, a nemaju glas da se za sebe bore. U takvom društvu želimo da živimo dostojanstveno i tek tada ćemo moći reći da živimo u CIVILIZACIJI.
Marina Mo
