Davna su prošlost vremena kad se lovilo zbog pukog preživljavanja I ishrane. Danas je Lov , navodno Sport, još uvek legalan.
Sport , ukoliko se bezdušno I kukavičko ubijanje životinja I ptica, može tako nazvati.
U suštini , to je velika industrija I biznis prodaje opreme, oružja I ostalog, neophodnog jadnim bićima koja ne vide u mraku, koja bi bez pušaka I pištolja, čizama I rukavica, prsluka I opasača, bila samo mala ništavna bića izgubljena u šumi , koja bi se uplašila I zeca. Sajmovi lova i ribolova, promocija prodaje oružja. Neke puške dostižu cenu i od milion dinara. Link Blic
Kakav je to sport gde čopor lovaca , naoružan do zuba juri bespomoćne životinje I ubija ptice u svoj lepoti svog leta? Nikakav. A lica lovaca, sve govore. Čak ih stavljaju i na naslovne stranice novina. Trofeji. Leševi ubijenih životinja. I jadni, neuki, koji najgore ljudske osobine, sposobnost za ubijanjem i potrebu za moći, ma kako bedna i ništavna bila, sa ponosom pokušavaju da pretvore u kvalitete. To je lov i lovna takozvana industrija. Lepak za najgore, neprosvećene, neevoluirane svesti, kojima smo masovno okruženi.
Levo je odrani vuk , foto sa fejsbuka, slika desno ima komentar.
Ovo je i deo turističke ponude. Izvolite, dodjite, kod nas se tako lepo ubijaju nedužne životinje !! I jeftino !
Lovci se bore I za svoj podmladak. Nije red da industrija propadne bez novih kupaca. Nažalost, tako vaspitavaju I decu. Ubij dušo, to je tradicija!!
Sajt koji regrutuje podmladak.
I žene su se uključile, pa sa ponosom poziraju pored hrpe leševa ubijenih lisica, zečeva, jarebica. Čuveni “ damski” lovački klub Artemida ( boginja lova). Bar negde biti boginja , dok gadna iskežena duša ne izleti na svetlost dana. Eto Artemida, a sve dame sa puškom u rukama. Dame.
Lovci su na našim prostorima inače I ubice beskućnih pasa I mačaka, na šta se skoro osvrnuo predsednik opštine Apatin, konstatujući sa žaljenjem kako su to bila prava vremena. U mnogim opštinama je još uvek tako. A u njegovoj caruje Avenija MB, koja je na istom nivou. Evo lovaca koji vežbaju na beskućnim mačkama. Iz Zaječara. Ponosni na ulov.
Lovci su takodje I surovi vlasnici pasa. Njihovi psi ne doživljavaju penziju. A ako ne saradjuju, plaše se metka, završavaju sa metkom u glavi. Oni humaniji ih prosto izbace negde u nedodjiji. Dokaz su prihvatilišta prepuna lovačkih pasa. Štanceri, a ne odgajivači, jer nisu registrovani, ih nemilice razmnožavaju, gde stignu.
Situacija u regionu je ista, svuda.
Ovo je jedan predivan članak o Lovačkim psima u Hrvatskoj. Tragična priča kao i svuda.
I pored sve tužne istine, industrija se ne da. Lovačka drustva, savezi, imaju beneficija, pojavljuju se na sajmovima, imaju lične koristi, veličanje samoznačaja I osećaj pripadnosti nekoj “ eliti”, kako to oni predstavljaju, čine da je mnogima veoma značajno što su lovci. Osećaj da si Neko , a ustvari si Niko.
U 21om veku, tehnologija je izuzetno uznapredovala, ali ljudska svest nekih takozvanih ljudi je ostala na nivou pećinskog čoveka.
Čak su i neki u Skupštini na nivou pećinskih ljudi. Pogledajte link Grlice Lovostaj.
Ali, kao što I lovci imaju pravo da zastupaju svoje ubilačke ideje, imamo I mi pravo da zastupamo svoje humanističke. Brojne su grupe koje se oštro protive lovu i svom zlu, koje ono sa sobom nosi. I mi smo tu. Kao što i mora da bude svako ko se zalaže za zaštitu prirode i životinja.
Anti lovna koalicija je jedna od jačih grupa.
Ubedjeni smo da će razumni prevladati I da će jednom ovog divljaštva kombinovanog sa profiterskom industrijom, zauvek nestati. Krajnje je vreme.
