Davna su prošlost vremena kad se lovilo zbog pukog preživljavanja I ishrane. Danas je Lov , navodno Sport, još uvek legalan,a I medju mnogima veoma popularan.
Naziva se sportom, ukoliko se bezdušno I kukavičko ubijanje životinja I ptica, može tako nazvati. Kakav je to sport gde čopor lovaca , naoružan do zuba juri bespomoćne životinje I ubija ptice u svoj lepoti svog leta? Pod punom ratnom opremom , opremljeni puškama,pištoljima, u čizmama, prslucima, opasačima, bića, koja bi se goloruka plašila I zeca, tumaraju I orgijaju po šumama I hvale se trofejima I brojem poubijanih životinja.
Lovci sebe smatraju I dobročiniteljima, a lov svetom tradicijom. Dobročinitelji su jer zimi hrane životinje, kako bi ih bilo dovoljno za sledeću sezonu ubijanja.
Tradicija je važna reč, koja daje legitimitet ubijanju. Možda je to prisećanje na vremena kada su ljudi još živeli u pećinama I kada nije bilo drugog načina da se prehrane. Ima tu još jedan bitan momenat, potreba za priapadništvom nekoj “eliti”, pa makar I izmišljenoj.
VIDEO KOJI NA SRAMOTAN NAČIN BLATI SRPSKU ISTORIJU, U CILJU PROMOCIJE LOVA.
Nekada su samo bogati mogli da love u svojim lovištima, kraljevi, feudalci, dok su ih siromašni, gladni gledali, pa se taj kompleks inferiornosti preneo I na političare, koji su opet postali neki simbol moći za prosečnog čoveka.
Tako je , biti lovac, za neuke , postao pojam “ biti neko „. Neko ko makar na kratko može da uživa u moći, nad slabijima od sebe.
Lovci se bore I za svoj podmladak. Nažalost, tako vaspitavaju I decu. Ubij dušo, to je tradicija!!
LINK SAJTA ZA PODMLADAK LOVACA
I žene su se uključile, pa sa ponosom poziraju pored hrpe leševa ubijenih lisica, zečeva, jarebica.
Čuveni “ damski” lovački klub Artemida ( boginja lova). Bar negde biti boginja , dok gadna iskežena duša ne izleti na svetlost dana. Njihov čuveni foto, Puška, leševi jarebica i cvetići. Prave dame za primer.
Lovci su na našim prostorima inače I ubice beskućnih pasa I mačaka, na šta se skoro osvrnuo predsednik opštine Apatin, konstatujući sa žaljenjem kako su to bila prava vremena. Kerove smo rešavali lovcima, tako je javno izjavio.
U mnogim opštinama je još uvek tako. A verujemo I u njegovoj.
Lovci su takodje I surovi vlasnici pasa. Njihovi psi ne doživljavaju penziju. A ako ne saradjuju, plaše se metka, završavaju sa metkom u glavi. Oni humaniji ih prosto izbace negde u nedodjiji. Dokaz su brojni lovački psi koje aktivisti nalaze , gladne i žedne, a često i ubijene.
I pored sve tužne istine, industrija se ne da. Lovačka drustva, savezi, imaju beneficija, pojavljuju se na sajmovima, lične koristi, veličanje samoznačaja I osećaj pripadnosti nekoj “ eliti”, kako to oni predstavljaju, čine da je mnogima veoma značajno što su lovci. Osećaj da si Neko , a ustvari si Niko.
U suštini , to je velika industrija I biznis prodaje opreme, oružja I ostalog, neophodnog jadnim bićima koja ne vide u mraku. Puške se prodaju I za po nekoliko miliona dinara.
Lov je I deo turističke ponude. Izvolite, dodjite, kod nas se tako lepo ubija!! I Skupština je puna lovaca. Imamo Sajam lova. Izložbe trofeja.
U 21 veku, gde je tehnologija izuzetno uznapredovala, ljudska svest nekih takozvanih ljudi je ostala na nivou pećinskog čoveka.
Ali, kao što I lovci imaju pravo da zastupaju svoje ubilačke ideje, imamo I mi pravo da zastupamo svoje humanističke. U celom svetu postoje brojne organizacije za razvoj svesti i borbu za prekidanje sumanutog ubijanja drugih vrsta.
Duboko smo ubedjeni da će razumni prevladati I da će jednom ovog divljastva zauvek nestati. ŽIVI I PUSTI DRUGE DA ŽIVE.
Marina Mo
Bolesnici koji sebe nazivaju zaštitarima, bolesnici koji ne poštuju ni jedan kodeks, ni jedan zakon! Od pamtiveka se zna da priroda ima svoj balans i sve nepogode se dešavaju sa razlogom čovek samo remeti taj balans i čini još veću stetu. Slucajevi gde ubije svog psa, maltretira ga, šutira, ostavi vezanog za drvo na sred šume iz razloga sto nije dobro obavio posao je primer monstruma koji ima želju za ubijanjem, a ne zaštitara prirode i nataliteta životinja. Pijani, gnusni lovci koji ne poštuju ni jedan zakon su bolesni monstrumi koji sutra nece imati kočnicu ni da je čovek u pitanju, a takvih slučajeva ima zilion.
Malo stariji tekst, ali vredan komentara! Lov je strast, lov je uzvianje, lov je avantura – tako oni tvrde. Za sebe govore da su ljubitelji prirode, njeni cuvari, kako zimi prehranjuju zivotinje, kako cuvaju balans u prirodi itd. Apsurd! Onda na prolece ubijaju te iste zivotinje bez milosti. Kazu imaju kodeks, imaju broj do koga smeju da ubijaju… Kakva samilost! Veciti i glavni argument je mi sprecavamo da se jedna vrsta prenamnozi i ugrozi druge ili ljude. Nikada nisu dali odgovor na pitanje: kako takav problem ne postoji u onim oblastima sveta gde gotovo da nema lova? Recimo kako u Amazonskoj dzugli nema disbalansa? Priroda se sama resava „viska“ kroz nepogodne, razne bolesti, klimatske promene itd. Nije potreban covek! Recimo pre hiljadu godina bilo je mnogo manje ljudi nego danas, mnogi delovi i Evrope i sveta bili su slabo ili gotovo nenaseljni, a shodno tome nije bilo ni lovaca ni lova. Pa kako se onda nije desilo da su se vrste medjusobno „istrebile“? Lov je od uvek bio sport, strast, zabava vladara i vlastele, dokaz muskosti, jer takva su vremena i obicaji vazili. Danas nije tako, ili barem nema svrhe. Koliko smo zagadili prirodu, zatrovali vodu i vazduh, zemlju prekrili sa otpadom, klima se menja, nece nam ni biti potreban lov i ubijanje, jer ce vrste same jedna po jedna nestajati sa lica zemlje. Danas lov nema opravdanja!!! Ubiti zivotinju za mene je razumno samo ako se radi o pukoj samoodbrani, nekoj opasnoj stetocini koja direktno ugrozava ljude ili druge zivotnje, posebno domace vrste. Imali smo do sada puno slucajeva predatora ljudozdera, ali to opet nije opravdanje za lov po kalendaru, za orgije pijanih budala po sumama i gorama.