U selu Dragošinci kod Kraljeva pronadjen je retriver u nesvesnom stanju. Pas je odvezen kod lokalnog veterinara, gde mu je pružena prva pomoć a onda prebačen na veterinu Beograd, gde je utvrdjeno da mu je neko pucao iz blizine u levi zglob iz lovačke puške sačmare. Zglob je raznesen, al je pas preživeo. I nastavlja da se bori za život koji mu je uništio monstrum koji poseduje lovačku pušku. Najverovatnije se radi o lovcu, što će istraga utvrditi, do koje će, nadamo se doći. Pas nije čipovan i nepoznato je da li je vlasnički ili ne.
Lokalno udruženje iz Kraljeva, kako je objavila Danijela Jović je podnelo krivičnu prijavu. Oni su i organizovali prebacivanje psa za Beograd. (svi fotosi su preuzeti sa fejsbuk stranice Danijela Jović )
Ovo su činjenice još jedne od tužnih , neljudskih priča, vezane za mučenje i iživljavanje na psima. Sve ih je više i sve su gore. Uzrok svega je bezakonje, nepoštovanje Zakona o dobrobiti životinja, koje daje zeleno svetlo svim psihopatama da rade šta hoće. A njih je sve više. Psi su za mnoge samo pokretne mete.
Po kom osnovu se daje svakome u ruke lovačka puška? Umesto da procedura provere bude rigorozna, pušku može da dobije svako ko nije uočljivo totalno debilan. Lovačka društva cvetaju, a okupljaju mahom prikrivene agresivce, kojima je pucanje i pijenje ventil za jadne, neuspešne i trivijalne živote. Idu u hajke, rastu u svojim zamagljenim očima do neslućenih visina, a onda se, po običaju izranjavaju medjusobno, kad procenat promila alkohola u krvi dodje do odredjene visine.
A ako pri pucanju po šumi uspeju da bar od jedne nevine životinje naprave leš, onda sreći nikad kraja. Vucaraju taj jadni leš naokolo i hvale se, nesvesni svog potonuća i jadne praznine , koji ne može popuniti ni stotine leševa.
Tužno je i bedno društvo koje ovo toleriše. Pojedincima ostaje samo da pomažu žrtve kako mogu i umeju , do dana kada če reč lovac i lovci postati pogrda na koju se pljuje.
Marina Mo
Sta govnari rade je nemoguce.