Ne zaboravimo- Suština izmena zakona o Dobrobiti Životinja

Zakon o dobrobiti životinja (Sl.glasnik RS br.41/2009) obezbedjivao je minimalnu zaštitu životinjama i štitio ih je samo u okvirima koji ne ugrožavaju političke i ekonomske interese ljudi. Posle šest godina , u kojima je veoma malo uradjeno na istinskoj primeni zakonskih odredbi, predlagač pred javnost izlazi sa radnom verzijom novog Zakona.Nakon upoznavanja sa ovim nacrtom,saglasni smo da se radi o restriktivnom zakonu, punom nepoznanica,nedefinisanih prava i obaveza,što otvara mogućnost za različita tumačenja, korupciju I podsticaj razvoju najnižih ljudskih osobina.

Takodje, nacrt koji je javnosti dat na uvid nije radjen u skladu sa najnovijim tendencijama u zakonodavstvu zemalja clanica EU, iako predlagač tvrdi da se vodio potrebom usaglašavanja Zakona RS sa Direktivama EU. Očigledno je da prilikom izrade nacrta nije ni objektivno sagledano trenutno stanje u oblasti zaštite životinja,a nije ni uvažena činjenica da je stepen ljudske svesti o etičkoj neprihvatljivosti zlostavljanja životinja u Srbiji na daleko nižoj stepenici od svesti gradjana zapadnoevropskih zemalja, a kazne se ne primenjuju.

Smatramo da PROMENA DEFINICIJE DOBROBITI KOJA IZ OBEZBEÐIVANJA USLOVA od strane ljudi postaje STANJE PRILAGOÐENOSTI ORGANIZMA, predstavlja suštinsku promenu Zakona, koji umesto da bude zakon, koji životinjama obezbedjuje i dalje makar minimum prava i pažnje, postaje zakon koji ljude oslobadja bilo kakve odgovornosti u postupanju sa njima.

Nedopustivo je da se u Zakon kao njegova baza unese jedna zamena teza po kojoj se od životinje očekuje da svoj organizam prilagodi uslovima života,bez obzira u kolikoj meri joj te uslove i potrebe čovek obezbeduje.

Ovakva postavka može biti shvaćena samo kao zla namera predlagača,koji želi da na temeljima ovog pravnog monstruma postavi nacionalnu strategiju ne samo o regulisanju brojnosti populacije bezdomnih pasa i mačaka,već I obezbedi uslove za otvaranje ogromnih Fabrika Farmi stoke, gde su uslovi života zbog ograničenog prostora I velikog broja životinja neprimereni istinskim potrebama životinja. U slučaju pasa I mačaka smeštenih u prihvatilišta, jasna je namera da se nakon subjektivne procene veterinara i utvrdivanja neprilagodenosti zivotinje ona u skladu sa zakonom i ubije, a u slučaju Fabrika Farmi radi se o legalizaciji neuslova dovoljnih za život, skučen prostor, nemogućnost kretanja, nedostatak sunčevog svetla, život u fekalijama.

BRISANJE ZABRANE O DRŽANJU,REPRODUKCIJI,UVOZU, IZVOZU I LIŠAVANJU ŽIVOTA ŽIVOTINJE ISKLJUČIVO RADI PROIZVODNJE KRZNA I KOŽE bio bi veliki korak unazad za Srbiju. Ovaj predlog svakako nije učinjen u svetlu zaštite nacionalnog interesa. Naprotiv, u pitanju je lični interes manje grupe ljudi,čiji se profit iz ko zna kojih razloga stavlja iznad interesa države.Problem postojanja ove industrije na tlu naše zemlje,te nastojanje da se njen rok produži,može se smatrati i političkim pitanjem,jer predstavlja nepoštovanje vrednosti na kojima EU insistira.

U korak sa civilizovanom Evropom ne možemo ići sigurno sa farmama činčila,nutrija, lasica i sa svim onim otpadom i zagadjenjem prirodnih resursa, koje one imaju za posledicu.O patnji životinja koje plešu, dok čekaju da budu ubijene (gledano samo kroz ružičaste naočare interesne grupe krznaša),nema potrebe dodatno govoriti.Ona je ljudima dobro poznata..

Problematika kladjenja,vezana za borbe životinja po važećem Zakonu,i najava BRISANJA ZABRANE KLADJENJA otvorila je čitav niz pitanja.Verujemo da je predlagač upoznat sa najnovijim tendencijama u svetu koje se tiču organizovanja trka pasa. Legalne trke pasa postoje još samo u osam država na svetu.Industrija koja je svojevremeno bila vrlo profitabilna,značajno se osipa, a više od polovine trkačkih staza je zatvoreno pod pritiskom javnosti u zemljama gde su trke legalne. Koncept Zakona u kome je zabranjeno organizovati trke životinja na način kojim se prevazilaze njihove fizičke mogućnosti (dakle ukoliko se te mogućnosti ne prevazilaze dozvoljeno je)pri čemu se briše zabrana organizovanja kladjenja i samog kladjenja,otvara put uvodjenju trka pasa i slobodnog organizovanja kladjenja za taj „sport“ koji je u istoj meri krvav kao i zabranjene borbe životina.

IZMENA SVRHE U KOJE SE OGLEDNE ŽIVOTINJE MOGU KORISTITI od naučnoistraživačke ,biomedicinske i obrazovne u ogledne i druge naučne svrhe , kao I IZMENA DEFINICIJE KORISNIKA OGLEDNIH ZIVOTINJA u pravno lice koje eksperimente može koristiti bilo radi sticanja dobiti ili ne, otvara mogućnost vršenja eksperimenata iskljucivo radi dobiti,gde ce se dobrobit zivotinja narušavati bez ikakve ili sa minimalnom naučnom osnovom.

To potvrdjuje I brisanje člana koji definiše ciljeve sprovodjenja ogleda, a koji je svrhu ogleda strogo ograničavao. Sada su svi ciljevi ogleda dozvoljeni. A ovo nas takodje uvodi I u sferu eksperimentisanja na genetskoj modifikaciji bića, koja je po novim izmenama dozvoljena .

Verbalno brutalizovanje samog zakona MENJANJEM REČI LIŠAVANJE ŽIVOTA REČJU UBIJANJE, i BRISANJE DUŽNOSTI SVAKOG GRADJANINA REUBLIKE SRBIJE DA SPREČI I PRIJAVI Ministarstvu nadležnom za poslove veterine ,odnosno Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove SVE OBLIKE ZLOSTAVLJANJA govori u prilog oceni da se Zakon menja u pravcu oslobadjanja pojedinca i društva u celini od bilo kakvih odgovornosti vezanih za zastitu životinja što je suprotno savremenim i civilizovanim drustvima. I još opasnije, pojedinci se namerno usmeravaju ka navikavanju na ubijanje I ćutanje o tome.

Vec smo govorili o verbalnoj brutalizaciji Zakona menjanjem reci LISAVANJE ZIVOTA recju UBIJANJE.Da se ovakva brutalizacija nece zadrzati samo na papiru jer se Zakon i menja da bi se promene primenjivale, govori nam cinjenica da se i prilikom tog postupka ostavlja mogućnost zakonitog kršenja osnovnih načela EU o životinji kao osećajnom biću,a životinja izlaže dugotrajnom mučenju u bilo kom vidu pre potpune smrti,ukidanjem odrednice o trenutnoj smrti. Ovo je posebno veliki interes klaničara.

Takodje,BRISANJE postojeće DEFINICIJE KLANJA ŽIVOTINJA, koja je klanje određivala kao postupak lišavanja zivota kojI uključuje obuzdavanje , omamljivanje I iskrvarenje životinje I UVOĐENJE nove definicije gde je klanje zivotinje ubijanje životinja, koje su namenjene za ishranu ljudi, vezuje se za uslove života I smrti životinja na farmama fabrikama, gde se potpuno zanemaruje savremena tendencija zdravog uzgoja.

Svesni smo činjenice, da za sada ljudsko društvo svoju ishranu bazira na mesu kao ali i činjenice da svakodnevno raste svest ljudi o tome da meso životinja zlostavljanih u fabrikama farmama ,izloženo genetičkim promenama i agresivnim metodama rasta i razvoja nije , ne samo neadekvatno već su i opasno po ljudsko zdravlje.U tom kontekstu ističemo potrebu praćenja savremenih trendova zdrave organske ishrane,a to nisu sigurno životinje i njihovi proizvodi bombardovani raznim preparatima,hormonima i diskutabilnim lekovima.

PRIHVATILIŠTE ZA PSE I MAČKE postaje objekat koji služi za privremeni ili trajni smeštaj ovih životinja,iz koga se definicijom odstranjuje postojanje pomoći i nege za životinje u prihvatilistu. Ovakvo definisanje je neprihvatljivo sa stanovišta zaštite zdravlja životinja.

Potpuno ostaju nejasni motivi za ovu restrikciju, osim ako se njome želi vlasnik prihvatilišta koji posle određenog vremena postaje i vlasnik životinja u njemu,osloboditi troškova i odgovornosti za štićenike prihvatilišta,a to opet otvara temu o stvarnoj nameri predlagača i potvrđuje naše ukazivanje da će se ovakva zakonska osnova koristiti za „prirodno“ smanjenje populacije bezdomnih životinja,koje će usled nedostatka nege i pomoći ,pokazati neprilagodjenost organizma uslovima prihvatilišta,te kao takve,subjektivnom procenom veterinara biti ubijene u skladu sa depopulacijom vrste. One koje prežive moći ce da se prodaju za oglede,za bordele,za borbe životinja,kao hrana zoovrtovima i sl.

I pored upornih tvrdnji Ministarstva da napušteni psi I mačke ne postaju vlasništvo Karantina , članom 68 se to demantuje jer „Izgubljene I napuštene životinje, kao I proizvodne I radne životinje smeštaju se u KARANTNIN, koji obezbedjuje organ jedinice lokalne samouprave u skladu sa zakonom koji uredjuje veterinarstvo.Ako se životinjama iz st.1 I 2 ovog člana u U ROKU OD SEDAM DANA od dana smeštaja u karantin, ne pronadje vlasnik životinja postaje vlasništvo karantina.Izgubljene i napuštene životinje sigurno su u većini bezdomni psi i mačke,jer su u citiranom članu posebno napomenute radne i proizvodne životinje.

Iznenadjujuca je PROMENA DEFINICIJE KUĆNOG LJUBIMCA, gde se uvodi termin ljubimac za razonodu,koji je očito različit od onog za druženje jer da nije, ne bi bilo potrebe pominjati ga. U Srbiji postoji seksualno nasilje nad životinjama. To je tema o kojoj se manje govori, ali to nikako ne znači da je obim takvog nasilja mali.

U postojećem Zakonu,pominje se seksualno nasilje kao vid fizičkog zlostavljanja i to samo ako se njime narušava fizička celovitost oštećenjem tkiva i organa,ali nema zabrane koja se odnosi direktno na ovu vrstu zlostavljanja.To otvara puteve za manipulaciju kojom se može tvrditi da ukoliko nije došlo do oštećenja tkiva i organa životinje,nije ni bilo seksualnog nasilja.Verovatno je nesrećna životinja za razonodu sama pristala!!

Simptomatično je da i ova odredba zakona, koja se menja otvara mogućnost za veliku zloupotrebu životinja i da nasuprot Evropi koja uvodi eksplicitne zabrane zoofilije, mi istu podržavamo, pa ćemo imati i bordele za razonodu sa kućnim ljubimcima, verovatno kao vid turističke ponude.

Baveći se promenama koje su predložene u vezi ovog zakona, čiji je potpisnik Ministarstvo poljoprivrede i savremenih tendencija Prava i zakona EU,dolazimo do zaključka da je u pitanju opstrukcija procesa uskladjivanja i pristupanja EU od strane pojedinaca i organa,koji ne prate savremene evropske tendencije i ne tumače smernice sadržane u Direktivama Eu, koje su jasne,koncizne i precizne.

Naprotiv,ovim se zakonom prikuplja i dozvoljava sve ono od čega je Evropa odustala uvidevši da se radi o neadekvatnim tretmanima,pogrešnim pristupima i lošim konceptima. Stvaranjem ambijenta u kome se ne zna šta je pravo a šta ne,otvara se put korupciji i zloupotrebama koje će dodatno otežati budućnost ove zemlje,u kome će se raznim malverzacijama gradjani potkradati,a životinje će ispaštati.

Sve je dozvoljeno, ubijanje po ličnom nahodjenju, držanje životinja kako ko hoće, neprijavljivanje zlostavljanja, podržavanje kladjenja na borbe životinja , trke pasa, eksperimentisanje za zaradu, genetska modifikacija životinja, odgajanje eksperimentalnih životinja za zaradu, eksperimenti za zaradu, prihvatilišta za pse I mačke kao instrument depopulacije, dozvoljava se odgajanje životinja u cilju proizvodnje krzna I kože.

Jednom rečju,ovakvim neprofesionalnim pristupom od strane onih koji su učestvovali u izradi promena, Zakon o dobrobiti životinja će se izroditi u svoju suprotnost i postati Zakon o uništenju svake dobrobiti kojim se razapinje i gnusno ubija humanost, sa zahtevom da se svi poklone kultu profita stvorenog dominacijom nad nemoćnim i nedužnim. Svet ne pati od manjka religije, već od manjka svesnosti i humanosti.

U ime očuvanja humanosti I pravog, trajnog prosperiteta, a ne privremenog profita pojedinaca , ove izmene se ne smeju prihvatiti.

Koalicija Za Život Srbija No Kill Coalition

15.06.2015. poslato

U prilogu je link peticije koja je još uvek aktuelna.

ZAUSTAVIMO SVE SUROVE IZMENE SRSPKOG ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA.

BUDIMO SPREMNI !