Aylija Sam je objavila 19.5. snimak i video čopora izgubljenih pasa, koji dezorijentisano lutaju prometnim putem, i stiče se utisak da su upravo izbačeni. Mali, veliki, rasni, mešanci, izgubljeni, ne znaju kuda idu i ne znaju gde su. Svi znamo ko jedino može da izbaci više pasa zajedno i ko to često radi. Avenija MB i pored svih pritužbi, protesta, jasno izrečenih zahteva Upravi veterine, radi i dalje. Pse hvataju u jednoj opštini, izbacuju u drugoj, pa nova tura. Bespotrebno je reći kakve to sve probleme pravi. Mogućnost zaraze, ako posmatramo sa strane ljudske dobrobiti, opasnost od isfrustriranih pasa, koji su izmučeni, mogućnost ujeda. Sa strane dobrobiti životinja, ovo je zločin. Psi se pomeraju sa terena koji poznaju, gde ih ljudi znaju, paze, hrane, bore se da ih udome, a onda bacaju neznano kuda, bez nade da će ikada da se vrate. Kršenje brojnih zakona nema svrhe ni pominjati, već smo ih pominjali 1000 puta.
Od ogromnih prihoda koje ima, Avenija MB je obnovila vozni park, al se dušegubka nije promenila. Transport pasa je isti, surov i monstruozan. Psi se trpaju jedni na druge, pa ko preživi stotine km klackanja po letnjoj jari il zimskom ledu, možda će preživeti tzv prihvatilište. Uglavnom neće.
Kad je govorio o erkondišnu, koji imaju vozila njegove firme, Nenad Stevanović je verovatno mislio na kola koja vuku dušegubku, koja i dalje krstari Srbijom , i kako očevidci javljaju, opet je bila u Smederevskoj Palanci, gde je obezbedjuje policija od besnih gradjana. Nezakonito hvatanje pasa se nastavlja uz pomoć policije, koja tamo očito radi po nalogu feudalnog gospodara, jer je sasvim sigurno da imaju druga posla, a ne da prate šintere. Jadni psi u jadnom bezakonju.
Brojna su nedela ove firme za čišćenje i dezinsekciju, kojoj je dozvoljeno da se bavi živim bićima. I ako se uskoro ne zaustavi, i ona i Agrotest, ista firma, isti posao, agonija će se nastaviti unedogled. Veterina je na potezu.
Nadamo se.
Marina Mo.
