ZA SPROVODJENJE ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA
Kada izadjete na ulicu, osvrnete se oko sebe, vidite lica ravnodušna na patnju beskućnih pasa i mačaka koje vas prate, mole za hranu il se skrivaju u strahu od udaraca, il bezglavo beže, il samo leže bez snage u žbunju, kad vidite šintere koji ih razvlače i trpaju jedne na druge u dušegubku bez vazduha i odvode u smrt, pomislite da ste sami i osetite se bespomoćno.
AL NISTE SAMI I NEĆETE VIŠE NIKADA BITI SAMI!
Hiljade krivični prijava je napisano do ove 2021 god. ,odbačenih il bačenih u djubre, sklonjenih u fijoke.
Održani su brojni sastanci sa Upravom Veterine, protest ispred Avenije MB, kada je vlasnik ZABRANIO VETERINARSKOM INSPEKTORU DA UDJE , a njegov otac UDARIO LOPATOM aktivistkinju za zaštitu životinja.(pisali smo o tome).
Zakon je donesen davne 2009 , sproveden nikada, zahvaljujući onima koji su plaćeni da ga sprovedu, koji su ga minirali i omalovažavali godinama, a nama prodavali maglu u vidu lažnih obećanja , Bezakonje se nastavilo.
Nisu protesti započeti iz besa, već iz neophodne potrebe da se čuje i da se zna i da dodje do promene u odnosu lokalnih smouprava, uprave veterine i sudstva, i samih gradjana, prema Zakonu o dobrobiti životinja. Dosta je kršenja i nesprovodjenja, koje omogućava beskrajan niz zlodela, na koje svi odgovorni žmure.
Protesti ZA SPROVODJENJE ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA su počeli,od nezvaničnog ispred Avenije, Na Ibarskoj magistrali 3.10. Kada je zaustavljen saobraćaj na par sati sa stotinu ljudi , a onda smo u Novom Sadu 17.10. videli da nas ima mnogo.
IBARSKA MAGISTRALA 3.10.2021.
(fotosi sa stranice Borba za Dzekija NEMA NAZAD.
NOVI SAD 17.10.2021.
(fotosi preuzeti sa stranice Dragan Govorčin)
Razbijeni smo po gradovima gde se podstiče (ne)kultura ravnodušnosti za patnje onih koji od nas zavise, gde na nas upiru prstom nikogovići samo zato što smo ljudi koji osećaju, imaju empatije i hoće da žive u humanom društvu, koje ne muči, ne gazi, ne iskorištava do poslednje kapi krvi nemoćne, ne bahati se novcem ukradenim od gladnih i ubijenih.
Sada smo videli da nas ima mnogo, da nema više razbijenosti , da je duh humanosti u mnogima i srce nam je puno plemenitosti koje ste svi pokazali.
Tako malo treba, razmena toplih reči i zajednički duh dobrote.
Nismo sami. Zajedno smo jaki i treba da istrajemo dok i poslednja opština u Srbiji ne bude imala human, dostojanstven azil , sa upravom koja je dostojna brige o životinjama, ne ove konc logore koji se sada azilima ili prihvatilištima nazivaju, sve dok se ne zaustave krvožedne Avenije, Aze i njima slični, sve dok se ne zaustavi priliv životinja na ulicu, sterilizacijom i čipovanjem, odgovornošću vlasnika, sve dok se ne sankcioniše svako mučenje i svaki zločin nad bespomoćnima, sve dok……. ne obezbedimo human odnos sa drugim vrstama živih bića sa kojima delimo prostor.
ZAJEDNO, MI SMO NJIHOV GLAS! GLAS ONIH KOJI UMIRU ĆUTKE , NEMI, KOJE NE ČUJU I NE ŽELE DA ČUJU ONI KOJIMA JE POSAO DA O NJIMA BRINU, A KOJE ZA TO PLAĆAMO MI SVI!
ZA HUMANO DRUŠTVO !!!!!! ZA NAŠE ŠTIĆENIKE !!! #NEMANAZAD#
Marina Mo.
