Da li je odnos prema životinjama – ogledalo jednog društva?!?
Citat Mahatma Gandija da „veličina i moral jednog naroda može biti izmerena njegovim odnosom prema životinjama“, u slučaju naše zemlje, sa sigurnošću možemo reći da smo pali na ovom ispitu ispod svakog dna.
Primeri zlostavljanih, pobacanih životinja su postali toliko jezivo učestali, tako da ne možemo ostati hladnokrvni a da se ne zapitamo ko je odgovoran za to i ZAŠTO sve prolazi tek tako olako….
Evidentno da je jedan od najvećih grehova ljudskog roda monstruozno, bezdušno ponašanje prema životinjama koje u biti imaju dušu. Kada se o tome govori, misli se na istinu da su naučnici najmanje skoro dva veka savršeno svesni da sve što ima (može se slobodno reći svako ko ima) dušu sposoban je da misli i oseća. Životinje su očigledno stvorene zarad ljudi, ali ne da bi ih ljudi uništavali, maltretirali, prožderavali…. Značaj životinja je mnogo značajniji,veći i proteže se od samog učenja o životu do dostizanja određenog nivoa duhovnosti.
Nije reč samo o usklađenom životu svega postojećeg… Svaka životinja, od insekta, ptica, reptila, riba, sisara itd. podučava čoveka nekom životnom lekcijom i daje svojstven primer kako živeti u nekoj vrsti sklada… I dokazano je da je ponašanje životinja prevashodno vođeno intuicijom, ali da treba znati da svaka životinja ima svoje posebne karakteristike ličnosti, baš kaoi ljudi. Njihove osobine se razlikuju od individue do individue i od vrste (rase) do vrste. Da naglasimo da su naučnici odavno ustanovili da životinje preživljavaju zahvaljujući svojoj mudrosti, da one odlično procenjuju karakter drugih životinja, ali i ljudi, životinje su najbolji primer prirodnosti na nivou podsvesti.
I vraćamo se na isto pitanje koje se stalno nameće – šta je uzrok tako okrutnom,više nego užasnom odnosu prema životinjama. Zašto ljudi treniraju svoje bolesne surove frustracije na životinjama dok zakon prolazi pored njih i daje im još vetar u leđa…. Na prvom mestu je skoro, pa totalno neprimenjivanje postojećeg zakona. A posle toga dolazi sledeći segment a to je loš primer koji daju upravo ti odrasli i naravno nedostatak socijalizacije i vaspitanja upravo o tom odnosu prema životinjama. A svima nama je poznato da deca svoje odrastanje i snagu često demonstriraju kroz maltretiranje životinja. Niko im nije rekao, niti ih je vaspitao- nema ko jer su i roditelji isti – da odnos prema životinjama znači početak razvoja socijalizacije i odnosa prema drugom i drugačijem.
NAŠ GREH PREMA ŽIVOTINJAMA…. tako je evidentan….I dok se čovek moli nekom svom Bogu kojeg u korenu samom i ne postuje jer ga tako olako prodaje za novac, moć, polozaj pod državnim skutima, zaboravlja svojim bolesno iskompleksiranim egom nekog imaginarnog liderstva zarad ličnih interesa… i da ne spominjemo još veće trivijalnosti.
Ovo je svet neverovatno okrutnih krajnosti. Nikako ne razumemo zašto skoro svi mi nemamo dovoljno tog empatičnog srca kojim se tako razmahuje na sve strane i te širine i zašto ne obuhvatimo taj celi koloplet empatije, ljubavi, brige, žrtve i posvećenosti drugom biću- životinji i oplemenimo ovaj svet tom pravom apsolutnom zajedničkom borbom i brigom. To iskreno poštovanje, empatiju, ljubav nije nešto što možemo uterati u skučene gabarite nekog samo sebi koristoljubivog liderstva u ovoj priči i ako se stoji čvrsto iza odluke da se ostvari , postane bolji svet koji stvarno poštuje životinje i drži do njihovih prava i boljeg sutra, ALI DA LI SMO SVI SAVIM DOSLEDNI tim principima od samog početka do tog nekog samog kraja.Živimo u vremenima jednog opšteg bolesnog egoizma i otuđenja čoveka i na svojem unutrašnjem nivou…I to sigurno i osećamo ali jednostavno sve ukazuje na to da većina nije spremna da poradi na boljoj etici i moralu već hrani svoj prazni kompleksirani ego bilo čime tako i tim nekim prestižom u zaštiti i dobrobiti životinja. Ta impresivna lakoća sa kojom čovek sebi dozvoljava da radi po svojoj volji koja ne ide u dobrobit nesrećnim životinjama, taj tretman koji im bezskrupulozno nanosi je upravo dokaz ekstremno okrutne teorije po onom gnusnom principu – zakonu jačega ismevajući time sve svoje ljudske ideale – humanizam.
Lidija M. Ćorković
