Ako želimo da poboljšamo nezavidnu situaciju u kojoj se životinje i pored postojanja Zakona o njihovoj dobrobiti nalaze u Srbiji , imamo mogućnost da razgovaramo sa Upravom Veterine, grupom za Dobrobit životinja , koja se pri njima nalazi. Šta tačno rade po ceo dan, nije nam poznato, jer se životinje o dobrobit koja bi trebala od njih da se izliva, nisu okoristile, a ni naši razgovori sa njima nisu dali pomaka.
Ako hoćemo da idemo na viši nivo, možemo da kontaktiramo Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Odbor je oformljen a na njegovom čelu je opet gospodin Marijan Rističević, koji ga je vodio i ranije. Kako je izglasan i kako se to radi možete pogledati na ovom linku.
LINK SKUPŠTINA SRBIJE
Odbori se po dogovoru dele, kako se može čuti na ovom videu sa skupštinskog linka.
Da li je to dobro za oblast kojom će rukovoditi je druga priča. Da li smo za to glasali ? Nismo.
Da li sam naziv odbora uopšte govori o bilo kakvoj dobrobiti životinja? Ne govori.
Al nema drugog mesta za dijalog, ukoliko je uopšte moguć. Zato nas zanima ko je u ovom odboru i ko njime predsedava.
Koliko poslanike iz ovog odbora zanima dobrobit životinja? Da li nekoga zanima uopšte?
Životinja nema ni u nazivu. Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.
Tu je i stočarstvo, ali… stočarstvo u smislu odgoja stoke (prosto mi je odbojno da napišem reč stoka, jer je zahvaljujući ljudima ta reč pretvorena u pogrdni naziv) za ishranu ljudi. Ne u smislu brige o njihovoj dobrobiti. Dobro im je sve dok njihove bolesti nisu prenosive i zarazne za ljude.
Odbor je osnovan, imamo kome da se obratimo, a da li zaista imamo, to je veliko pitanje.
A kako bi to moglo da bude, da je namera o dobrobiti zaista iskrena?
Odnos čoveka i životinja je još uvek svuda u svetu, a naročito u zemljama u kojima nema vladavine prava , rasistički, specistički, pravilno rečeno. Oni su tu jer imaju neku svrhu od koje čovek ima koristi. Retki su oni koji zaista smatraju da i te životinje, sa kojima delimo prostor, planetu, treba da imaju svoja prava. Čak i visoko obrazovanim ljudima to ne pada na pamet.
Čak i mnogim, takozvanim zaštitarima, te životinje koje kobajagi štite, služe samo za ličnu korist. A pomenuti njihova prava je ravno bogohuljenju.
U suštini, dobrobit životinja iskreno, u našoj zemlji, ne štiti ni jedna jedina institucija. Iako su pomenute u Krivičnom zakonu i kažnjivo je mučiti ih i ubijati, član 269 se uglavnom ne poštuje, ni od strane sudija. Veoma retko se to dešava, a i tada se nikada ne izriče zatvorska kazna.
Kada bismo zaista želeli da poštujemo njihovu dobrobit, kada bi to bilo iskreno, onda bismo imali Ministarstvo za zaštitu dobrobiti životinja, Odbor za zaštitu dobrobiti životinja sa ljudima odanim ideji zaštite. Ali i samo spominjanje ovoga će izazvati zaprepašćenje kod većine, što samo znači da je zaštita dobrobiti životinja jedno veliko i prljavo licemerje u ovom trenutku.
Naravno, to ne znači da treba odustati od borbe za bolje, jer, kako je lepo naš Tesla rekao Moramo uložiti sav trud da sprečimo bezrazložno ubijanje životinja koje je destruktivno za naš moral, a Gandi rekao Nivo razvoja civilizacije se meri njenim odnosom prema slabijima od sebe. Po toj definiciji, veoma smo necivilizovani i pored svih Ipoda, Ifona i ostale tehnike bez srca i duše. Mi želimo da živimo u civilizovanom društvu i borićemo se za to kako najbolje možemo i umemo u uslovima koji su veoma ograničavajući .
Marina Mo
Za TIM KOALICIJA ZA ŽIVOT
