Ombudsman u Vranju danas , 20og Oktobra 2016. Ima li nade?
Veoma smo zainteresovani. Od marta meseca 2016 traje naša prepiska u vezi neregistrovanog takozvanog azila veterinarske stanice Vranje ( u vezi korišćenja budžetskih sredstava opštine namenjenih za humano rešenje problema beskućnih pasa, u nedozvoljene svrhe, u vezi kršenja zakona) što sa lokalnim veterinarskim inspektorima, što sa Upravom veterine Beograd, koju možemo okarakterisati, blago rečeno kao zavlačenje , nerad, nepostupanje po zakonu I prikrivanje korupcije. Žalili smo se i Zaštitniku gradjana, kao gradjani, a očito je da nismo jedini.
na-zast-gradjana dopis
U celoj priči je i neispričana priča o nepravdi, korupciji, koja se proteže iz 2012 godine, kada je Udruženje za zaštitu životinja Najbolji prijatelj, prolazilo kroz istu dramu, sa istim akterima i nepoštovaocima Zakona, i kada je Pravda sahranjena u dubokim fiokama njenih navodnih sprovodioca.
I tada je na čelu Skupštine grada bio Dejan Tričković , kao i sada 2016, i tada je znao da je „prihvatilište“ neregistrovano, da se ne postupa po zakonu , ali je rekao:
Svi uslovi veterinarske inspekcije su ispunjeni, sve je više puta proveravano, stvarno ne znam šta se više ovde hoće – pita se i Tričković.
Kakva drskost.
Ovo nije članak iz 2016, već 2013. Kameleoni su isti, scenario je isti. Korupcija je ista i niko ne želi ništa da promeni. Psi su žrtve nevidjene korupcije . I ne samo toga. Žrtve neverovatne bezdušnosti, bezosećanja i nehumanosti.
A dok plaćeni iz budžeta grada, dakle gradjana, postupaju ovako, volonteri Udruženja za zaštitu, neplaćeni, a psihički izmučeni svom ovom nepravdom, spašavaju i sterilišu pse o svom trošku i uz pomoć dobročinitelja. I sklanjaju ih od sigurne smrti.
Kakav nečovek neko mora da bude, da ga ovo ne dotakne u srce? Pa dokle profit i pokvarenost iznad ljudskosti?
Ima li nade? Da, i naša prava, ljudska prava su ugrožena.
