Za Glas Javnosti je govorio Goran Momčilović iz Lebana, čovek koji se bavi problemom beskućnih pasa.
Direktor Veterinarske ambulante nije bio zainteresovan da razgovara , pa je Glas Javnosti razgovarao sa Goranom Momčilovićem, koji je pokazao slike potrovanih pasa, što je jedna od mera rešavanja problema ove opštine. Ili se truju, ili odvoze u šume u okolini i izbacuju , ili se poziva Avenija MB, koja po svom ustaljenom običaju,( iako je ugovoreno da se psi sterilišu i vrate,što lepo zvuči na papiru, ali dogovor je prepostavljamo drugačiji) uspeva da pse pokupi i da oni netragom nestanu.
Avenija MB ne posustaje u svom pohodu na budžete opština preko leševa beskućnih pasa.U Lebanama je to 96.000 din po dolasku. Kako Momčilović tvrdi nikada se ne vraćaju. Hvataju se i vlasnički psi.
Dokle će Avenija brstiti opštinske budžete, širiti zarazu po Srbiji i mučiti životinje? I koji to dokazi još trebaju Upravi veterine da se kancerogeno prihvatilište u Novom Selu zabravi jednom zauvek?
A opštine, manje razvijene, kao Lebane… šta učiniti da human odnos prema beskućnim psima stigne i do njih, kad i direktor veterinarske stanice, ne pokazuje ni zrnce volje da porazgovara o problemu? Kako učiniti bilo šta kad predsednik opštine ne podnosi zaštitnika životinja i zašto je to tako?
Kako se pomeriti iz blata neljudskosti , gramzivosti i pokvarenosti ?
Marina Mo
