OTVORENO PISMO ZA JAVNOST

OTVORENO PISMO ZA JAVNOST

Povodom najnovijih dogadaja Požega tender, Niš Poziv na masovni linč pasa, u kojima su žrtve – nezaštićene, bezdomne životinje,  Koalicija za život-No kill coalition- upućuje  otvoreno pismo javnosti, izražavajući neslaganje sa decenijskim, evidentnim nemarom  opštinskih i državnih organa, čija je uloga u smanjenju populacije beskućnih pasa, na adekvatan human način, uz poštovanje Zakona o dobrobiti životinja presudna,a koju oni na žalost, decenijama unazad  ignorišu I zloupotrebljavaju.

Dugogodišnje zapuštanje i nerešavanje složenog pitanja brojnosti populacije  beskućnih životinja , dovelo nas je ovde gde smo- u Srbiju 2016 ,u kojoj se raspisuju tenderi za usluge zoohigijena, pri čemu se odokativnom metodom predvidja broj uhvaćenih uličnih pasa, koji ce biti neizlecivo bolesni i kao takvi po misljenju veterinara odmah LIKVIDIRATI -ne eutanizirani jer je eutanazija cin milosrda. Tačno se zna unapred da će njih 90 posto biti na smrt bolesni. Ubistva zdravih jedinki ne mogu se nazivati eutanazijom-to su likvidacije u pravom smislu.Čime se to psi „eutaniziraju“ po ceni od 60 dinara po psu?? Kućna hemija,motka ili neki od dostupnih otrova?? Bilo je takvih slucajeva……i jos uvek ih ima.

Likvidacije po  starom dobrom receptu nehumanog rešenja populacije beskućnih I prekobrojnih, al očito nekima veoma profitabilnim. Evo nas u 21om veku, gde se  počinioci krivičnih dela prema životinjama ne kažnjavaju, neodgovorni vlasnici ne sankcionišu,ilegalne odgajivačnice ne zatvaraju, gde se propagira hajka na pse, potpiruje podela na ljubitelje I mrzitelje, kako bi što lakše prošlo zavadi, pa vladaj.

Ministarstvo za poljoprivredu , pri kome je Uprava za veterinu, se deklariše kao nenadležno za kontrolu dobrobiti u odgajivačnicama, Zakon o dobrobiti iz 2009, po kome je mučenje životinja I eutanazija pasa I mačaka zabranjena,  se još uvek u svom najvećem delu ne sprovodi ,a kaznene odredbe ne primenjuju.

Uz pomoć mrtvog Zakona, se sistem javnog zanemarivanja beskućnih životinja  nastavlja iz godine u godinu a čitav lanac opština, JKP-a, Zoohigijena, kao povezanih faktora u profitiranju na beskućnim životinjama jača.
Pitanjima dobrobiti bezdomnih zivotinja , se godinama unazad bave profili ljudi, tipa ‘firma za uklanjanje bezopasnog otpada- Naš Dom’, ‘firma za čišćenje zgrada- Avenija MB’ I brojni koji nikada nisu prošli čak ni kratku obuku za dobrobit , koja je po zakonu obavezna.

To su ljudi koji  uopšte nemaju afiniteta, empatije, ni bilo kakve zainteresovanosti za životinje, a postavljeni su na svoje položaje opštinsko familijarnim vezama i političkom podobnošću, gde je jedini interes zarada. Veoma se uspešno bave virusnim  širenjem dezinformacija, prikrivanjem svoje brutalnosti , u cilju opravdavanja svog postojanja na mestima gde su I beskrajnog nastavljanja čitave farse, kako bi beskućnih pasa zauvek bilo, kao I neophodnosti njihovog , za sve, sem za njihove dzepove – jalovog postojanja.
Ljudski faktor je osnovni uzrok eskalacije i broja bezdomnih životinja kao i eventualnih promena u njihovom ponašanju.
Odnos čoveka prema životinji, maltretiranje, fizičko i psihičko,vrlo učestalo grubo provociranje i šikaniranje životinje dovode do promena u ponašanju psa, pa on  postaje , asocijalan,preplašen i u strahu agresivan, ujedljiv, što je isključivo posledica čovekovog ponašanja prema njemu. A onda, po već razradjenom scenariju kreće medijska hajka,prećutni poziv na linč uličnih pasa, čemu se odmah pridružuju brojni psihijatrijski slučajevi, posipaju parkove i ulice otrovima,sakate ih,odstreljuju….To se retko pominje, ne kažnjava, prihvata kao normalno. Zar u takvom društvu živimo?

Rad na obrazovanju građanstva o dobrobiti životinja, odgovornom vlasništvu skoro da i ne postoji. Na tome se i ne insistira. Informacije koje se serviraju građanima putem javnih medija ne upućuju ni na kakvo rešenje,  već se raspiruje odbojnost i mržnja prema beskućnim psima. Sva Udruženja za zaštitu znaju za rešenja, na human način, ali nikoga od odgovornih to ne zanima. Ne prihvataju predloge ni saradnju. A ako se nešto I progovori na ovu temu javno, to je kretanje u poznatom krugu, da bi se šou, kakav jeste, nastavio. Rad na rešenju zahteva trud I zajednički, timski rad  opština, udruženja I medija, svih struktura društva I u vrlo kratkom periodu bi rezultati bili vidljivi. Nažalost, javašluk I koristoljublje je jače.

Sa ljudima koji do sada nisu uradili ništa, ma koliko pričali, obećavali, promena neće biti. Sve dosadašnje upravnike zoohigijena treba smeniti, a nove neka postavljaju Udruženja , a ne predsednici opština. Bla bla priče koje kreću kad se narod pobuni, samo su JADNA DIMNA ZAVESA, koja treba da nas ućutka, da bi se sve nastavilo po starom.

IZJAVA PREDSEDNIKA OPŠTINE NIŠ

VIDEO IZ TAKOZVANOG AZILA NIŠ MEDIJANA

TUGA PASA U NADALEKO POZNATOM KONC LOGORU POŽEGA

Zar smemo da dopustimo da realnost Srbije ,dok se u svetu životinje proglašavaju za osećajna bića a njihovo tretiranje kao predmeta ukida, budu masovna ubijanja najboljeg čovekovog prijatelja zarad profita.

Smatramo da je ovakvo nesankcionisano kršenje zakona nedopustivo. Masovno divljačko ubijanje, trovanje po ulicama I poziv na linč, ne priliče zemlji koja želi da je smatraju civilizovanom. Hoćemo smene i promene.