Pitanje dobrobiti napuštenih životinja je pre svega pitanje sprovodjenja postojećih zakona, eliminisanje korupcije u ovoj oblasti, a ne uvodjenje nacionalne strategije .
Država pospešuje nezakonitosti nepostupanjem svojih organa i ćuti na korupciju u javnim nabavkama koje trebaju da obezbede dobrobit i humano zbrinjavanje napuštenih životinja, dok se u isto vreme pred OIE predstavlja kao aktivni sprovodilac dobrobiti.
Iako Zakon o dobrobiti životinja imamo još od 2009, dakle punih 10 godina, odnos ljudi prema životinjama, je sve gori i gori. Bezbroj ubistava, trovanja, zlostavljanja , silovanja, sakaćenja ostaje neprocesuirano, jer država žmuri I ćuti na haos u oblasti dobrobiti životinja I na masovno nepostovanje zakona . Državni službenici love u mutnom.
Napušteni psi na ulicama gradova Srbije su zlatna koka za korumpirane lokalne samouprave i preko njih se, pozivajući se na opravdanu potrebu njihovog zbrinjavanja izvlače ogromne sume novca iz budžeta gradova i opština Srbije.
Svi gradovi dužni su po zakonu, da ukoliko imaju napuštenih pasa i mačaka na svojoj teritoriji za njih obezbede prihvatilište kao i da organizuju ili angažuju službu zoohigijene za njihovo sakupljanje sa ulica i zbrinjavanje .
Svi gradovi nisu izgradili prihvatilišta pravdajući se nedostatkom sredstava, dok u isto vreme ti gradovi, svake godine, troše ogromne sume sklapajući nezakonite ugovore sa Avenijom MB za hvatanje i „zbrinjavanje“ pasa. Novac se odliva u privatne džepove, psi protivno zakonu muče i ubijaju, a problem velikog broja pasa na ulicama se humano ne rešava.
Od 2014 do oktobra 2019 bez prihoda Avenije Vet, samo na hvatanje i „ zbrinjavanje“ Avenija MB je zaradila više od 1,5 miliona eura. 1,5 milion na surova ubistva , tugu I nesrecu, bol, smrt.
Lista opština I prihodi po godinama, svedoče o sistematskom ispumpavanju novca iz budžeta na ime zbrinjavanja pasa, o zloupotrebi tog novca, jer tako nigde problem nije rešen, prihvatilišta nisu izgradjena, a novcem gradjana se finansira Avenija MB i njeni saradnici iz opštinskih vlasti.
U opštinskim šinterajima sa psima se ne postupa u skladu sa Zakonom o dobrobiti, sredstva se ne rasporedjuju namenski, trošenje je netransparentno, a psi se drže u užasnim uslovima. Ulaz je zabranjen u brojna prihvatilišta, a postupanje sa psima se u mnogima može nazvati zverskim. (Loznica, Vršac, Gajdobra,Zrenjanin…..) Svaki šinteraj radi po istom sistemu zloupotrebe budžetskih sredstava I uništavanja pasa, bez izuzetka. Čak i oni moderni , kao što je šinteraj Šabac, koji je izgradjen kao najmodernije prihvatilište u Srbiji, u takozvanoj slobodnoj opštini Šabac,ubija pse u ogromnom broju.
Situacija u ovoj oblasti je odraz opšte situacije u zemlji,odraz vladavine korupcije i partokratije. Organi kojima je obaveza da rešavaju problem , od državnih do opštinskih, ne rade svoj posao i samo simuliraju zainteresovanost i rad, dok ustvari rade jedino na kradji budžetskih sredstava namenjenih za rešenje problema. Ljudski faktor je osnovni uzrok. Na mesta u Upravi ne retko su postavljeni ljudi, kojima je jedini cilj lična korist, bez znanja, empatije i razumevanja. Država, njeni organi i službenici zaposleni u njima saučestvuju u prikrivanju zločina, u aminovanju zloupotreba I u osmišljavanju alibija za masovnu korupciju I zloupotrebu miliona I miliona državnog novca koji se iz budžeta izvlaci na ime zbrinjavanja napuštenih životinja
U celoj Srbiji na ovu temu, vlada mrak, blato , smrad i ljudska beda, I ovo jeste odraz cele situacije u društvu.
Krivične prijave na ovu temu se odbacuju uz nesuvisla obrazloženja, ili se ostavljaju da čame u nekoj fioci, a država donosi uredbe i odluke kojima legalizuje nezakonitosti.
Zato je najveći zlotvor za napuštene životinje država, odnosno njeni korumpirani organi i službenici, na čelu sa Upravom veterine , pri kojoj je Grupa za dobrobit životinja koja nije uradila ništa da se Zakon u potpunosti sprovede, pravdajući se nenadležnošću u mnogim oblastima.
Zato dobrobit u Srbiji odavno već nije priča samo o kucama i macama već je prevashodno priča o svemu ovome .
O neradu, o nepostupanju, o prikrivanju nameštenih tendera, o nezakonitom ubijanju stotine hiljada pasa godišnje od strane takozvanih hvatača Avenije MB, AZE, Tomić organizacije i brojnih lokalnih šinteraja.
To je istina , a ne kukanje nad nacionalnom strategijom, dok imamo jedan od najboljih Zakona o dobrobiti koji niko neće da sprovodi.
Marina Mo
