Timski rad čuda čini i sve se može i sve je moguće. Ima ljudi.
Meda se pojavio na granici Dimitrovgrad, prebijen, šepao je, a opet sa neverovatnom verom u ljude, od kojih su mu mnogi samo zlo spremali. Neki iz straha, iako je uporno mahao repom, a neki iz čiste pakosti. Ipak, imao je sreće da nadje zaštitnika u Meliti , koja ga je hranila i pazila.
Pokušavali smo preko našeg sajta za udomljavanje da nadjemo nekog da mu pruži makar delić svog dvorišta, ali bez uspeha.
Ovako je izgledao. Link naše objave sa sajta Kampanja Pomozimo napuštenim psima i macama.
Slike sa granice.
Ni Melita nije prošla bolje u svojoj sredini. Nikoga nigde za tog divnog psa.
Kada je situacija postala alarmantna , a pretnje trovanjem počele da se nižu, zajednički smo, sa Melitom, uputili apel za pomoć, svima koji nas čitaju i koje znamo i ne znamo, da nam pomognu da ponosnog dobricu Medu, smestimo na sigurno, daleko od trovača i agresivaca.
I sve je moralo biti obavljeno, što pre, odmah.
Slobodni psi , koji se nikada nisu vozili kolima, koji ne znaju šta je to zatvoren prostor, nisu baš laki za prevoz, a pogotovo nije lako, kad taj prevoz treba naći sada i odmah.
Smestaj u maloj oazi , ljude kojima bezrezervno verujemo smo imali. Ali, ima li mesta? Dobre duše kao što jesu, su ga našle.
Imamo li ljude odane, koji će pomoći oko troškova, jer Meda mora da putuje oko 440 km. A treba nešto i da jede, da se vakciniše, steriliše, čipuje. Našlo se, nas 5. Na apel na stranici su se ljudi odazvali. I hvala vam, divni ljudi.
Učestvovalo je nas pet, Melita, Zora, Dušanka, Lidija, Marina.
Tako su krenuli Meda i Melita posle noćne smene, na putešestvije do Novog Sada, pa do Fruške Gore. Samo 440 km u jednom pravcu. Sitnica.
Kad je timski rad i ljubav u pitanju, da, to je sitnica.
I stigli srećno na našu radost.
Meda je sada u sigurnim rukama. Mažen, pažen, da se privikne na novu sredinu, da izleči rane, da procveta.Hvala Gordana, hvala Robert.
Najnovije.
Ovo je pas koji je proganjan jer je STRAŠNA OPASNA ZVER. Pa, sram vas bilo. Ko je zver?
Naravno, na putu je da se UDOMLJAVA , isključivo pravim, iskrenim ljubiteljima.
Svi mi , koji razumemo pse , možemo da zamislimo kakve muke oni preživljavaju u toku prilagodjavanja novoj sredini. Teško je to. Psi osećaju , vole, plaše se, mada im te osobine većina (ne)ljudi , ne priznaje. Srećom, Meda je sada na brizi ljudi koji znaju i umeju.
A svima nama, koji smo samo i malo tome doprineli, je srce puno. To je poklon, veći od ičega na svetu. Umeti davati i saosećati. I biti deo tima, tima dobrih ljudi.
Doba je predprazničkog raspoloženja. Setimo se svih onih kojima je pomoć potrebna.
