Posledice štanceraja neregistrovanih odgajivačnica i gluvoća Uprave veterine

Posledice štanceraja neregistrovanih odgajivačnica i gluvoća Uprave veterine

Na ulicama, u Prihvatilištima Udruženja, u takozvanim Prihvatilištima opština, sve je više napuštenih rasnih pasa. Neki su odslužili svoje, razmnožavani do besvesti i beskraja, a neki, prosto izbačeni jer su dosadili il se od nebrige razboleli. Potrošna roba. Pseći život je bezvredan. Pa makar on bio i nekadašnji  cac il cacib. Za njega niko ne odgovara. Niko legla ne kontroliše.

Neregistrovane odgajivačnice, više od 3000 njih, registrovanih pri Kinološkom Savezu Srbije, koje veruju da je to dovoljno, a koje taj isti Kinološki Savez ne upućuje da se registruju pri Privrednim registrima, a ni pri Upravi veterine, što zakon zahteva, a čemu se ni Uprava veterine ne protivi, nit je zanima, da brka poslove nelegalne zarade i lova u mutnom, prave haos svojim jeftinim psima, izbačenim, prodanim za sitne pare , preprodanim, napuštenim, prepuštenim na milost i nemilost neljudima.

Napominjemo da medju neregistrovanim odgajivačima pasa, ima i članova Udruženja za zaštitu životinja, što još više komplikuje situaciju.

Svuda u svetu se zna da se neregistrovana odgajivačnica kažnjava, zatvara i spada u grupu Mlinova za štenad, Puppy Mills, koja se kod nas zove Štanceri pasa. Uslov da budu član jednog saveza odgajivača je baš registrovanost, kontrola legla i odgovornost odgajivačnice. Ne i u Srbiji.

Niko nema odgovornosti. Pa ni Uprava veterine, koja se pravi nevešta i  izbegava svoje zakonske obaveze. Na dopise koje im šaljemo, odgovara resavskom školom , prepisivanjem nebuloznih rečenica iz zakona, koje nemaju nikakve veze sa temom. Odgovori da se piše da si nešto odgovorio.Gore od klinaca iz osnovne škole.

Sramotno i drsko.

Uprava za veterinu je glavni krivac za ogromne probleme koje stvaraju neregistrovane i nekontrolisane odgajivacnice zivotinja. Godinama unazad njena nezainteresovanost za primenu Zakona, rezultirala je haosom u svim oblastima… Od dobrobiti, kretanja, transporta, registara, prihvatilista… Nema ni jedne oblasti u kojoj nema problema, zakulisnih radnji, nezakonitosti i korupcije…

A ovo su rasni psi koji šetaju napušteni i uplašeni , koje na svoj trošak sterilišu Udruženja, spašavaju sa ulice, bolesne, promrzle, gladne, pa se onda čude što niko neće da ih udomi tako sterilisane, nesposobne za dalju zaradu na njihovim beskrajnim leglima novih nesrećnika.Nije svako čovek. Retko ko jeste.

Koker spanijel nadjen u Vranju, bez mikro čipa, izbačen. (spašen)

Pekinezer, bez čipa, izbačen, Vranje. (spašen)

Stari labrador i stari maltezer, izbačeni pošto su koćeni dok je moglo.Vranje. (spašeni)

Lovački psi, prvi je izbačen slep, spašen, drugi je ostavljen od „vlasnika“ da bude ubijen jer je slomio nogu. Vranje. (spašeni)

Ženka haskija ostavljena na ulici puna crva. Spašena.

Ovako je u svakoj opštini. Ima još mnogo slika.

Zakon se ne poštuje, pošteni ljudi koji se bore za humanost su manjina, a nadležni podržavaju bezakonje, a samim tim i korupciju i korišćenje ovih jadnih nesretnih , ničim krivih bića, za korist gomile lopova. Zašto? Šta se time prikriva? Još veći lopovluk? 

I svi naivni  i nevini. Dokle? Ko nije sposoban da radi svoj posao, nek da ostavku. Ovakvo bezakonje je nazamislivo. 

Hoćemo registraciju svih odgajivačnica i kontrolu. Kao svuda u civilizovanom svetu.