Sve se u glavama ljudi poremetilo, sve se iskrivilo i pretvorilo u goli profit , gde cilj ne bira sredstva. Sve je dozvoljeno, sve je opravdano i Bog u koga se ljudi u većini religija kunu, od kog očekuju milost i kog navodno poštuju, po opšte vladajućem ljudskom mišljenju dozvoljava i opravdava iskorištavanje živih bića drugih vrsta u sve svrhe. Retke su religije koje zabranjuju ubijanje i jedenje životinja, a i tada samo odredjenih vrsta životinja.
Najpopularnija i navodno neophodna svrha iskorištavanja životinja je njihovo jedenje. A priprema leša ubijene životinje je postala umetnićko delo. Kad smo svesni suštine da pripremamo leš, retko svež, uglavnom zamrznut pa odmrznut , sasvim je jasno da bez začina i povrća koji će mu dati ukus, bez grila da dim zamiriše, i ne može. Leš je leš i meso se raspada od momenta kad ga život napusti.
Medju svim domaćim životinjama koje ljudsko biće jede je i jagnje. Zanimljivo je pozabaviti se baš jagnjetom, jer je u Bibliji simbol nevinosti, dobrote i lepote. I Isus ga nosi na ramenu, ne bez razloga. Sasvim sigurno ne da bi nam poručio kako je ukusno kad se zakolje i ispeče.
Bliži se Uskrs. Vaskrsenje Hristovo. Koliko će stotina hiljada jagnjadi biti pojedeno u svetu na taj dan, ne zna se.Miliona? Verovatno.
Na dan vaskrsa Isusa Hrista, koji nosi jagnje na ramenu, poješće se milioni jagnjića u ime slavlja varskrsa, u ime vere, u ime nade, u ime milosrdja i to licemerje je sasvim normalno. Vreme paganstva je prošlo al žrtvovanja još uvek postoje. Žrtvuju se životinje u ime punjenja stomaka. Jer moramo biti siti na praznik i pokazati se . Čime? Retki razmišljaju o besmislu ubijanja i bespotrebnosti. Al ono sto je najgore je da predstavnici vere i boga na zemlji baš ništa nemaju da kažu na ovu temu. Oni bi trebali najbolje da poznaju crkvene zakone.
Jedna crkva je otišla još dalje. Pozvala je svoje stado na proslavu Uskrsa sa sledečim posterom na kom se vidi Gari u kecelji sa odranim jagnjetom u desnoj ruci i osmehom na usnama a poziv glasi Dodjite da vidite Garija kako tranžira pravo jagnje za vašu večeru i da čujete priču o božijem jagnjetu koje oslobadja od grehova.
Možda i Garija oslobodi to isto jagnje od greha.
Na ovu poruku , koja je vrlo blizu totalne imbecilnosti, teško da ima šta da se kaže. Al treba da se svi zapitamo, KOGA mi to ustvari jedemo? Ne ŠTA, već KOGA.
I kakvi smo to vernici ako nam ubijanje nije odbojno i strano. Sa kojim pravom , sa kojim čistim obrazom se obraćamo bogu i slavimo svetovne praznike? Ne živimo u vremenu kada se lovilo lukom i strelom i kada ničega sem uhvaćene divljači i nije bilo za opstanak. To vreme je prošlo, ali je ljudski rod veoma malo duhovno uznapredovao. Ima toliko toga da se jede , a da nije leš ubijene životinje. Samo treba biti svestan i hteti znati. Jedno je Isus sa jagnjetom a drugo i suprotno je jagnjetina.
Marina Mo
