U skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja i Zakonom o veterinarstvu , a u vezi najavljene Nacionalne strategije, poslali smo Dopis na Upravu veterine i OIE kao i nadležne ustanove u Evropi, u kome smo izložili naš stav koji se bazira na već postojećem Zakonu o dobrobiti na koji se i pozivamo.
Mi smatramo da Program kontrole i smanjenja populacije kako napuštenih, tako i vlasničkih pasa, treba da se bazira na sterilizaciji/ kastraciji i na uvodjenju takse za nesterilisane pse, kako mužjake tako i ženke. Uvodjenje takse bi primoralo vlasnike ( čiji se psi slobodno šetaju po ulicama mnogih gradova i sela, bez pratnje i kontrole, i koji doprinose radjanju neželjenog potomstva), da prihvate subvencionisane sterilizacije , jerje mnogima lakše da umesto da psa sterilišu redovno izbacuju legla na deponije ili gde stignu, bez ikakvog osećaja srama i krivice.
Sterilizacija bi morala biti subvencionisana od strane opštine, države, ukoliko su zaista zainteresovani da se populacija pasa na ulicama smanji , kako u interesu pasa, koji prolaze horor, tako i u interesu gradjana, koji ne žele pse na ulicama. Sterilizacija bi za manje od dve godine dala sigurne rezultate, a populacija pasa ne bi bila istrebljena, čega se mnogi koji od pasa na ulici imaju znatne koristi plaše. Sve je to već navedeno u Zakonu o Dobrobiti životinja , koji nikada nije ni poštovan , ni sproveden od strane zaduzenih za njegovo sprovodjenje.
Smatramo i zalažemo se da eutanazija koja se pominje u poglavlju 7.7. OIE a koje je osnova nacrta Nacionalne strategije NE SME I NE MOŽE NIKADA BITI PRIHVAĆENA. Takodje smatramo da nam Nacionalna strategija nije ni potrebna , več sprovodjenje postojećeg Zakona sa uvodjenjem takse za nesterilisane pse i sprovodjenjem sterilizacije.
Takodje smatramo da Prihvatilišta moraju da budu kontrolisana od strane Udruženja i da moraju da otvore vrata, ne samo za ona udruženja koja odatle švercuju pse , već za sva udruženja koja sa dobrim namerama žele da poboljšaju uslove boravka u njima, da svaka opština treba, što i jeste po zakonu, al nesprovedeno, da ima svoje prihvatilište u koje bi se nadjeni psi smestili, kao u oazu gde bi se oporavili do udomljenja.
NAŠ PROGRAM MERA ZA SMANJENJE POPULACIJE NAPUŠTENIH PASA I VLASNIČKIH PASA
PRIMER
ПРОГРАМ KОНТРОЛЕ И СМАЊЕЊА ПОПУЛАЦИЈЕ НАПУШТЕНИХ ПАСА И МАЧАKА НА ТЕРИТОРИЈИ ЈЕДИНИЦЕ ЛОKАЛНЕ САМОУПРАВЕ
На основу члана 54. став 1. Закона о добробити животиња (“Сл. гласник РС”, број 41/2009) и члана 13. Статута општине —–( Сл. Гл. ) Скупштина општине ———– на седници одржаној дана _____ год.,
д о н е л а ј е:
Програм контроле и смањења популације напуштених паса и мачака на територији јединице локалне самоуправе
Програм контроле и смањења популације напуштених паса и мачака на територији јединице локалне самоуправе
I. Овим Програмом уређује се контрола и смањење популације напуштених паса и мачака на територији јединице локалне самоуправе према специфичности средине.
II. Велики број напуштених паса и мачака на територији јединице локалне самоуправе у највећој мери представља последицу неодговорног понашања власника, грађана и природне репродукције. Тачан број напуштених паса и мачака је веома тешко одредити, јер постоји велики број власника паса или мачака који своје кућне љубимце свесно или несвесно репродукују и напуштају, што доприноси повећању паса на јавним површинама јединице локалне самоуправе. Чланом 66. Закона о добробити животиња (“Сл. гласник РС”, бр. 41/2009) регулисано је да је орган јединице локалне самоуправе дужан да обезбеди прихватилиште ако на својој територији има напуштених животиња. Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди прикупљање, превоз и збрињавање напуштених и изгубљених животиња, као и да им пружи помоћ, бригу и смештај у прихватилиште у складу са овим законом. Орган јединице локалне самоуправе дужан је да напуштеним и изгубљеним животињама које су болесне или повређене обезбеди одговарајућу ветеринарску помоћ, а да за неизлечиво болесним или повређеним животињама обезбеди лишавање живота у складу са овим законом. У циљу решавања проблема напуштених паса и мачака неопходно је остварити потпуну сарадњу надлежног министарства, локалне самоуправе, јавних комуналних и других јавних предузећа, ветеринарских служби и удружења за заштиту животиња као и грађана.
III. Циљеви доношења овог програма су:1. социјално-безбедносни – смањење напада на грађане као и нарушавања јавног реда и мира,2. економски – смањење трошкова у случају одштетних захтева грађана,3. здравствени – спречава се ширење и преношење заразних болести, као и болести које су заједничке људима и животињама (зоонозе),4. хигијенско-еколошки – спречава се растурање отпада из посуда за сакупљање отпада и спречава се прљање површина јавне намене,5. едукативни – подизање укупне свести свих грађана, и6. хумани однос према животињама – хумано поступање са животињама је мера која је у интересу и људи и животиња.
IV. Циљеви утврђени у тачки 3. овог програма реализоваће се следећим мерама:
- регистрација и обележавање напуштених паса и мачака.Популација напуштених паса и мачака повећава се због неадекватног односа власника, односно држалаца паса и мачака. С обзиром на то да велики број власника, односно држалаца паса и мачака напушта своје животиње, неопходно је да се спроведе регистрација и обележавање ових животиња, као и стимулација власника, односно држалаца паса и мачака, да се обележе,вакцинишу и стерилишу.
- Изградња прихватилишта. Обавеза изградње прихватилишта предвиђена је чланом 66. Закона о добробити животиња, према којем је орган јединице локалне самоуправе дужан да обезбеди прихватилиште ако на својој територији има напуштених животиња, да обезбеди прикупљање, превоз и збрињавање напуштених и изгубљених животиња, као и да им пружи помоћ, бригу и смештај у прихватилишту.
- Стерилизација напуштених паса и мачака,Стерилизацију и хируршки захват изводи ветеринар, а подразумева овари-хистеректомију женки и кастрацију мужјака, а примењиваће се у терапеутске сврхе и у сврху контроле популације. Овом мером најефикасније се смањује популација напуштених паса и мачака, регулише бројност популације власничких паса и мачака као и у прихватилишту њихова неконтролисана репродукција након збрињавања са јавних површина локалне самоуправе.
- Удомљавање,Удомљавање напуштених паса и мачака из прихватилишта је најхуманији начин њиховог збрињавања и том приликом морају бити вакцинисани, стерилисани и обележени. Сарадња са друштвима за заштиту животиња мора бити на највишем нивоу како би информисање грађана о могућностима удомљавања паса из прихватилишта дало очекивани ефекат.
- Едукација и информисање власника или држалаца животиња о особинама и потребама животиња и законским обавезама власника, односно држалаца (едукација и информисање). Едукација је упознавање власника животиња као и грађана са особинама и потребама животиња, сопственим мотивима држања животиња, законским обавезама власника животиња.Поред тога грађанство се мора упознати са елементима овог програма у циљу бољег разумевања права и одговорности свих учесника у ланцу решавања проблема, а нарочито обавеза власника односно држаоца животиње.Информисање путем медија има веома важну улогу у едукацији и подизању свести грађана о проблему напуштених животиња.
- Друге мере у складу са законом.Друге мере у складу са законом, у околностима и на начин предвиђен Законом о добробити животиња, као и друге мере које за циљ имају смањење популације напуштених паса и мачака. Стратегија ЦНР “ухвати-стерилиши-пусти” је метод који је уведен као хумана алтернатива еутаназији који није дао довољно добар ефекат на присуство напуштених паса у друштву, те тако морамо узети и препоруке светске организације за здравље животиња (ОИЕ). Светска организација за здравље животиња (ОИЕ) препоручује да програми контроле бројности популације уличних животиња морају да се заснивају на хуманим методама, пре свега на стерилизацији.
- Бројност популације најефикасније може да се контролише ако се у складу са чланом.55 закона о добробити животиња уведе обавезна бесплатна стерилизација и кастрација власничких паса и мачака о трошку буџета јединице локалне самоуправе јер ако узмемо у обзир да су општине улагале новац у ангажовању зоо-хигијена које су пружале своје услуге за уговорену новчану суму а које и даље нису решиле проблеме јединице локалне самоуправе и да су пси и даље присутни упркос уклањању паса са јавних површина као и да је јединица локалне самоуправе морала да врши новчане исплате грађанима за одштетне захтеве због уједа од стране напуштених паса. Ако сагледамо овакав начин решавања проблема са напуштеним псима и мачкама и узмемо у обзир финансијску конструкцију утрошеног новца за решавање проблема са напуштеним псима долазимо до тога да до решења није дошло док су потрошене милионске своте новца из буџета. По препоруци Светске организације за здравље животиња (ОИЕ) да је стерилизација један од најефикаснијих метода и да стерилизацијом и кастрацијом власничких паса и мачака у старту се зауставља репродукција која завршава из домаћинстава на јавним површинама јединице локалне самоуправе. Из поменутих разлога се управо и препоручује јединицама локалне самоуправе да се издвоје новчана средства за финансирање обавезне бесплатне стерилизације и кастрације власничких паса у складу са чл.55 закона о добробити животиња а о трошку буџета јединице локалне самоуправе као и увођење таксе за власничке псе и мачке чији власници одбијају да стерилишу своје псе и мачке а препоручена цена таксе била би у висини једне стерилизације. Ова стартегија се не односи на регистроване одгајивачнице које су регистроване у складу са правилником о условима које морају да испуњавају одгајивачнице а који је прописан од стране Министарства (Службени гласник РС”, бр. 14/2012)
V. На територији јединице локалне самоуправе послове прикупљања, превоза и збрињавања напуштених паса и мачака у прихватилиште јединице локалне самоуправе обавља оформљена зоо-хигијена јединице локалне самоуправе. Вакцинисање, стерилисање, чиповање обавља стручно лице које је прописано законом о ветеринарству ( Службени гласник РС, бр.91/2005).Удомљавање врши одговорно лице прихватилишта уз присуство ветеринара као и уз сарадњу са удружењима и грађанима.
VI. Успостављање свих видова сарадње са грађанима , организацијама и институцијама које делују у овој области.
Хуман и ефикасан начин решавања проблема напуштених паса односно мачака подразумева пре свега сарадњу локалне самоуправе са грађанима, комуналним предузећима, ветеринарским станицама, удружењима и надлежним Министарствима односно ветеринарском инспекцијом . Планирају се сви облици сарадње који могу допринети трајном решавању овог проблема.За спровођење овог Програма одговорни су власници и држаоци животиња, сви други органи и организације, установе, удружења и грађани.
Главни носилац и координатор реализације овог програма је Општинска управа општине . Општинска управа општине – Одељење надлежно за комуналне послове у сарадњи са Одељењем надлежним за послове буџета и надлежним комисијама је дужно да поднесе Скупштини општине и Председнику општине извештаје о реализацији активности предвиђених Програмом на крају сваке календарске године.
Јединица локалне самоуправе мора да спроводи све активности у сарадњи са ветеринарском инспекцијом како би била обезбеђена примена Закона о добробити животиња и Закона о ветеринарству као и пратећих подзаконских аката.
Средства за реализацију овог програма обезбеђиваће се посебно за сваку календарску годину у буџету општина на територији Републике Србије.
За спровођење мера у циљу реализације овог програма користиће се и друга средства обезбеђена у складу са законом (финансирање од донација , пројеката и сл ).
Приоритете у финансирању, средства и рокове, на предлог Општинске управе општине и надлежних комисија, утврђује Скупштина општина сваке године, најкасније до јануара месеца за текућу годину, а по потреби и у току године.
Програм контроле и смањења популације паса и мачака на територији Републике Србије објавити у „Службеном листу ” као и у оштинском службеном листу.
Marina Mo/Lidija Mitrović Ćorković
