Samo činjenice. Prosudite sami.
Bezimena lovačka kujica živi u pustinji na Staroj Planini, u selu Odorovci. Temperature su ispod nule, a ona leži polusmrznuta u drvenoj kutiji kroz koju duva promaja, bez ičega što bi moglo da je zaštiti, na lancu. Pored kućice su komadi smrznutog hleba i zamrznuta voda.
Kuća uz koju je to što se zove kućicom pripada Siniši Manojlov, koji drži prodavnicu u Dimitrovgradu preko puta stare pijace.
Marko Ražnatović, koji tu privremeno boravi je nalazi polusmrznutu, oslobadja lanca. Kujica nastavlja da se vrti u blizini svog dvorišta na koje je navikla. Marko je odnosi u svoju kuću da se zagreje.
Čovek koji sebe zove vlasnikom ovog bića (pas nije čipovan na njega, što se kasnije ispostavilo)poziva policiju da psa, o kome nije brinuo, vrati u uslove u kojima je živeo, u neuslove. To se dešava 14og januara. Policija, koja i ne pita za čip , niti ima čitač čipova, dolazi kod Marka i psa oduzima.
16og januara, Koalicija za Život podnosi prijavu veterinarskoj inspekciji Pirot, sa zahtevom za hitnom inspekcijskom kontrolom. Pošto do 1og februara nema odgovora, šalje urgenciju.
Odgovor stiže 8og februara. I tamo piše sledeće:
Psa je Siniša Manojlov 17 januara odneo u Prihvatilište Dimitrovgrad, navodno ZBOG STAROSTI.
Veterinarska inspekcija je izašla na teren 21og januara i tamo saznala da je pas odveden. 24og januara je izvršena inspekcija u Prihvatilištu, pas je bio živ i u dobrom zdravstenom stanju.
Pas je čipovan 1og februara 2022, što znači da je dve nedelje sedeo u Prihvatilištu nečipovan, da nije bio čipovan ni pri dolasku, a o vakcinaciji i da ne govorimo. Koliko je ovde Zakona prekršeno i ko ih je sve prekršio ? *********************************
Prihvatilište Dimitrovgrad je posebna priča, uvek zatvoreno za posete za svakoga.
Neodgovorni vlasnik je dakle, odmah pošto je psa oduzeo od čoveka koji je želeo da o njemu brine i da mu pomogne, psa koji ga uopšte ne interesuje, odneo na brigu na mesto, koje je za njega zainteresovano još manje.
Psi o kojima je Marko Ražnjatović na Staroj planini brinuo , kujica i štenci su prebačeni na brigu kod žene koja ih iskreno voli. Mogla je i mala kujica da ode sa njima iz hladne pustinje, ali je bezdušni čovek, neodgovorni vlasnik, kom pas služi ili dok može da se šteni ili dok može da juri u lov, dok ima svrhu, dok od njega ima koristi, iz čistog pakosnog inata, odlučio da je baci u kavez prihvatilišta radije nego da je da čoveku sa srcem. Pakost, primitivizam, zlo i besramnost, to je suština ove žalosne priče.
Najstrašnije je što ovaj čovek nije usamljen. Ovakvih kao on ima na stotine. Svuda su oko nas, ima ih medju našim komšijama, medju onima koji idu sa nama u crkvu, bogu se klanjaju, licemerno farisejski i glume dobre domaćine.
Većina naših Prihvatilišta nisu prihvatilišta, već mučilišta. Njima upravljaju ljudi koje psi ne zanimaju, već korist koju mogu da imaju od mesta na kom su. Zato su i zatvorena, da se ne vidi šta se dešava. Zato se volonteri ne primaju. A predsednici opština pri kojima su javna komunalna preduzeća ih tolerišu jer im koriste , za samo njima poznate svrhe.
Tako se vrzino kolo proklete avlije vrti u krug, a bespomoćne životinje stradaju.
Ako neko želi i može da udomi ovu nesrećnu kujicu , javite se. Nadamo se da je još živa. Inače, nećete moći da odete da je vidite u Prihvatilište Dimitrovgrad, jer nezakonito ne dozvoljavaju ulazak u javni objekat izgradjen novcem gradjana, već će vam je doneti u grad.
