Prvo je postojalo samo Prihvatilište u Vršcu, a onda je uz fanfare, 2015 god. otvoren i azil za koji je uprava grada tvrdila da može da funkcionalno smesti 500 pasa.
Kradja je krenula već od samog početka. Kao da u celom gradu Vršcu ne postoji prostor za azil, on je iznajmljen od Vladana Milićevića, po ceni od oko 2.200 eura mesečno. Tako opterećen troškom bespotrebnog najma, azil i nadalje nastavlja da plaća najam. I pored bure koja se digla obelodanjivanjem ove korupcije.
Već u zimu 2016. pokazalo se da uprava azila nije dorasla zadatku, kada je došlo do masovnog klanja medju psima, zbog nedostatka hrane, koja im je smanjena na 300 gr dnevno, a bacala se na gomilu, medju velike i male, pa ko šta uhvati. Kakav „čovek“ morate biti da ovo možete mirno da gledate, u tome učestvujete, a onda to i sakrivate i progonite jednog jedinog radnika , koji je ovo objavio i podneo Krivičnu prijavu protiv uprave.
Ovo je samo par slika stradalih pasa. Uprava je tvrdila da nisu slikani u azilu.
A ovo je azil.
Naime, radnica koja je radila i u Prihvatilištu godinama, i u azilu, Snežana Mikulić, je posle brojnih molbi, apela, kako upravnici azila, direktoru JKPa, zameniku direktora, zgadjena i očajna, obavestila javnost o svemu. Preko 100 pasa je ubijeno u borbi za hranu, a svakoga jutra su nalaženi novi leševi. Uprava nije reagovala da poboljša ništa, ali je reagovala da istinu sakrije, demantuje, da satanizuje Snežanu Mikulić, učini joj daljnji rad paklom. Svim radnicima je zabranjen unos mobilnih telefona, kako slikanja više ne bi bilo, a onda je Snežani uručen dopis o prebacivanju na parking prostor, kako bi je zauvek udaljilji. Odbila je, jer je želela da bude uz pse i pomogne koliko može, kao i do tada. Na to je dobila otkaz.
Posle toga joj je zabranjena i poseta azilu, kao nepoželjnoj osobi, iako kao svaki gradjanin ima na to pravo. Evo videa gde poslušni radnik javno kaže kako je to naredba upravice , Nataše Nikolić, dok je gura napolje iz dvorišta, kao i Olju Aradski i njenog sina, koji je invalid u kolicima. Toliko o bahatosti, neljudskosti i svemoći.
Link videa gde ih radnik vredja i zabranjuje im ulaz u Prihvatilište.
Objave Snežane Mikulić . Ovako azil izgleda.
Novi dokazi i fotosi se samo pojavljuju. Krivična prijava spava u nekoj fijoci, nekog kom je zadatak da sve prikrije i zataška, jer umešani su mnogi iz vlasti, jedna debela pseća MAFIJA. Konc logor je zatvoren za posete, radnici rade kad hoće i ako hoće. što je cena ćutanja. PSI UMIRU ĆUTKE. BEZ SVEDOKA. JEDINI KOJI JE BIO JE ODSTRANJEN, SAD MOŽE DA SE KRADE I UBIJA!
Link video i fotosi užasa, koji se prikriva. Najnoviji.
Text posta:
Uznemiravajuce fotografije!!!
Pre godinu dana poceo je pokolj u vrsackom azilu za pse.Izgladnjivani psi u nedostatku hrane ubijali su se medju sobom i jeli jedni druge. Samo u Decembru mesecu prosle godine bilo je 45 mrtvih pasa.Od nekih mucenika su ostale samo noge.U februaru je predata prva krivicna prijava,za njom jos dve dopune.TUZILASTVO SE JOS NIJE OGLASILO,svi zaposleni i odgovorni i dalje upravljaju ovim logorem za pse.
Danas,u 14:45 h azil po pravilu opet zakljucan,katanac na vratima,sluzbene prostorije takodje zakljucane.Nigde nikog,250 pasa bez nadzora ostavljeno po ko zna koji put.
Plate se dobijaju,malo za rad,malo za cutanje i prikrivanje.Dokle???
************************************************************************************
A ovo je slika iz nekih boljih vremena. Dok divlji nisu oterali pitome.
Krivična prijava je predata sudu, ali … upravnica je slučajno i žena sudije, predsednika Osnovnog suda u Vršcu. Zanimljiv podatak. Da li će slike leševa podnete uz tužbu imati ikakvog dejstva na lokalni sud?
Inače, ulaz u azil je zabranjen, a ako i uspete da u njega udjete, legitimisaće vas dežurni radnik, kao da ulazite u objekat od vojnog značaja. Ako vas uopšte puste. I sa kojim pravom?
Zima je, a poslednje informacije su da psi spavaju u hladnim kontejnerima, da slama nije kupljena. Ostalo ne smemo ni da zamišljamo. Kako „ljudi “ koji njime upravljaju mirno spavaju? A primaju ne male plate, za uslove primanja u Srbiji. Upravnica oko 70. 000 din, direktor oko 150 000 din, za zamenika direktora nemamo podatke, ali postoji i zamenik i poslovodja, prava gomila „korisnih radnika“. Iz budžeta se za azil izdvaja oko 5 miliona din godišnje. Da li je to dovoljno za hranu ? Verovatno ne, jer dok ta sredstva do njih stignu , deo pojedu skakavci.
Dakle, šta se skriva iza zatvorenih vrata?
Krije se neljudskost i lopovluk.
Korupcija, kradja i kršenje Zakona o Dobrobiti životinja, kao i Krivičnog Zakona o mučenju životinja su sakriveni iza zatvorenih vrata Prihvatilišta i azila za pse Vršac.
A sve zahvaljujući pogrešnim ljudima na pogrešnim mestima, koji odstranjuju sve koji nisu deo koruptivnog kola.
Ovako je obesmišljena i degradirana i uništena sama ideja i smisao azila.
Moglo je bolje, ali pogrešni i koristoljubivi na vlasti unište sve što mogu da bi ojadili sve što mogu, a sve to ide iz džepova gradjana. Javna komunalna su omiljena mesta postavljanja podobnih , sklonih kradji, koji se dalje mogu lako koristiti i ucenjivati od strane onih odozgo.
Što gori, to bolji.
Zato, sva prihvatilišta i azile treba kao neprofitne ustanove izvući iz kandži javnih komualnih preduzeća. Da odahnemo, makar na tu oseljivu temu.
A svi koji su prekršili Zakon, moraju da odgovaraju bez obzira ko im je tata, mama, muž il tetka. Mi nećemo stati, prevodićemo, širićemo svuda ovu sramotu, bedu i lopovluk. Kršenje zakona i bahanalije neljudskosti.
Link naših postova gde možete proćitati više o celom slučaju.
Text Marina Mo.
