Šverc pasa i mačaka sa prostora Balkana traje decenijama. Tek sa razvojem interneta na ovim prostorima u poslednje vreme se više zna i govori o tome. (Ne i na TV programima. To nije tema kojom se bave.)
Beskućnih pasa i mačaka ima na svakom koraku, rastu kao pečurke posle kiše, ne koštaju ništa, a zarada je ogromna. Gradjani se treniraju medijskim hajkama da ih mrze, tako da kada nestanu, to nikoga ne zanima. Na njima se bogate zaposleni u kojekakvim takozvanim zoohigijenama, njihovi takozvani inspektori, takozvani ljubitelji i svima je lepo, sem žrtvama tolike društvene brige o njima.
Šverc i prodaja pasa u inostranstvu donosi ogromnu zaradu. Pse i mačke švercuju oni koji o njima kobajagi brinu. Oni koji ih bukvalno imaju na gomili. Prihvatilišta, opštinska i privatna. A sve pod velom saradnje i udomljavanja i boljeg života. Saradnja sa inostranim udruženjima je javna, jer i oni brinu. Oni doniraju novac, koji sakupljaju u inostranstvu, od naivnih članova, kojima i udome zaista ponekog psa ili mačku, ali ostali idu na prodaju, pa čak i za eksperimente.
Svojevremeno je web sajt Čuvarkuća dosta pisao o tome. Još daleke 2012 godine. Oni su se samo tom temom bavili, a obelodanili su užasavajuću istinu. Balkan, večita prokleta avlija, kako za ljude , tako i za životinje. Danas, šverc nije zaustavljen, samo je postao perfidniji i bolje organizovan.
Link članka sajta Čuvarkuća, koji treba pročitati, kako bismo se upoznali sa pravom stranom šverca. Krvave žrtve za eksperimente.
Neverovatno je koliko „velikih zaštitara“, dozvoljava odlazak pasa u njihovoj brizi u inostranstvo, bez titar testa i mikročipa, bez ikakve mogućnosti daljeg praćenja kretanja pasa. Navodno, veruju da idu u bolje. Mi bismo rekli, da su zaboravili dane kad su pošteno i iskreno voleli beskućnike i da je ljubav prema materijalnoj koristi prevagnula. Takvi su najgori, jer su vukovi u ovčijoj koži, pa se teže prepoznaju. I smrde gore od direktora i upravnika opštinskih prihvatilišta, koji se makar ne pretvaraju da ih vole.
Lažni zaštitnici koji dobro zaradjuju na psima su sramota i uvreda upućena svima nama, kojima je stalo da beskrajno mučenje beskućnih pasa i mačaka prestane za uvek. Da prestane višedecenijska agonija kojoj su izložene nesrećne životinje i svesni ljudi koje to duboko povredjuje.
