Proteklih par meseci broj zločina prema životinjama je dobio stravične razmere, a i načini mučenja i ubijanja su postali stravičniji nego ikada, hladni, proračunati, zločini zločina radi.
Patološki bolesni ljudi, psihopate, šetaju slobodno medju nama.
Nije to više „samo“ trovanje, koje je po gradovima Srbije redovna pojava, gaženje pasa i mačaka kolima, šutiranje, batinanje kako napuštenih, tako i vlasničkih pasa, već se počelo i sa pucanjem iz vatrenog oružja , bacanjem u katran i ubijanjem sekirom.
STARAC SEKIRA I DVA PSEĆA LEŠA
KO BI POMISLIO DA OSOBA STARA 80 GODINA RAZMIŠLJA O KASAPLJENU PASA? NIKO , JER NIKO NORMALAN TO NE RADI U BILO KOM DOBU STAROSTI, A POGOTOVO NE U TIM GODINAMA.
Najnoviji slučaj, monstruozan, je priča o Radojku Lukiću, osobi staroj 80 godina, iz sela Stepojevac,kod Lazarevca, koji je 2.septembra 2021. jednog psa ubio i presekao sekirom na pola, a drugog je polumtrvog, pretučenog, odnela u veterinarsku stanicu Sandra Kuzevski. Alma Vasiljević je pozvala policiju i Sandru Kuzevski, koja je dosla na lice mesta i kaže:
Danas u 18h primila sam poziv od Olivera Lola da se u Stepojevcu odvija masakr. I da je jedan pas ubijen, a da je drugi pas u teškom stanju. Krenule smo odmah da pomognemo. Na licu mesta zatekli smo inspektore koji su vršili uvidjaj. Jedan pas je nažalost već bio mrtav(on je ubijen sa sekirom i njegovo telo je bilo prepolovljeno) Drugi pas je davao znake života, na moje insistiranje da mi predaju psa da mu pomognem, oni su mi konačno dozvolili. Ubrzo smo krenuli na kliniku. Žući su bile vezane noge žicom, i po povredama je tučen sa tupim predmetom po glavi. Očevici koji su videli rekli su da je u pitanju sekira. Brzo sam stigla na kliniku, njemu je ukazana pomoć. Nažalost Žuca nije izdržao.
U Izvestaju veterinara se kaže da su psu zadnje noge bile vezane žicom, da je imao podlive na glavi i udovima i da je krvario iz nosa i usta. Uginuo je dva sata po dolasku na kliniku, samo zato što je jednom nečoveku pala na um misao da bi bilo dobro da ga ubije sekirom. I to mu nije prvi put, kako očevidci kažu.
Iako je bilo jasno da je Radojko Lukić ubio psa, on nije priveden u policiju. Naša organizacija će podneti krivičnu prijavu protiv ove osobe, jer ne možemo reći čoveka.
A da li će se i sud ponašati po rasističkom, specističkom principu, videćemo. Jer policija jeste. Da Sandra nije tražila da uzme psa i odvede ga kod veterinara to niko ne bi učinio. Da je ovaj zločin učinjen nad bilo kojim ljudskim bićem, to bi bila velika vest, ovako, samo se ponegde pomene, a zločinci obično ne kazne. Jer, ubio je „džukelu“. To je prosečno vidjenje ovakvih situacija .
Sve ovo se dešava i dešavaće se sve dok ne počne da se sprovodi zakon, koji na papiru štiti životinje od psihopata. Kazne su male, ali se ni one ne sprovode. I kazne je neophodno povećati, jer za ovakav zločin sa predumišljajem svako mora da odgovara. Ali licemerje specizma, rasističkog odnosa prema životinjama koje je uvreženo medju stanovništvom , mišljenje „to su samo džukele“ za sada je jače od zakona i poooštravanja kazni.
Dok se u nama susednoj zemlji , Grčkoj, uvode kazne u rasponu od 5.000 do 15.000 evra, a minimalna zatvorska kazna od godinu dana, u Srbiji je kazna od 3 meseca do 3 godine, a retko se sprovodi.
Naše je mišljenje da je mučko ubistvo životinje jednako ubistvu ljudskog bića i da se uglavnom radi , što je iskustvo i psihologija i dokazala, o psihopatskim ličnostima, koje su opasne po okolinu.
Kazne je neophodno poooštriti i zakon sprovoditi, a svakoga ko ga ne sprovodi, kazniti. Samo tako ćemo postati civilizovano društvo, jer trenutno to svakako nismo. Naše je obaveza da ne okrećemo glavu i prijavimo svako mučenje životinja. Obaveza svih nas, ne samo organizacija za zaštitu, po Zakonu o dobrobiti životinja, koji je gurnut u zapećak i zaboravljen. Svako ko okreće glavu , saučesnik je.
Da komšije nisu okretale glavu godinama, ovo se 2 septembra ne bi desilo. Zato je neophodno prijavljivati i pisati krivične prijave i ukazivati na zlo, koje truje svako društvo i nikome ništa dobro ne donosi.
Marina Mo
Nema tu šidjenja. Predsednik države danima i mesecima priča o ubijanju pa po tom mlevenju ljudskih leševa a i konzumiranju ljudskih čevapšića. Ovaj narod koji se može potkupiti za šta god želite nikada ama baš nikada, od kada postoji, nije učen empatiji prema svemu što je živo. O ova dva psa se slučajno saznalo. Jedna ekstremna manjina ljudi koji gaji empatiju prema svemu što je živo ili, bolje, prema planeti je ovde okružena yombijima koje nikada niko u ljude nije pretvorio. Takva monstruozna ubistva se svakodnevno svuda oko nas dešavaju. Šta mislite kako je u klanicama, kako je prasićima, jarićima, jagnjicima ored svaki mogući sveti i ne sveti praznik u Srbiji. Ubijaju ih i u stanovima u kadi. Saberimo se jert će i nas to čeka ako se ne dozovemo pameti.
Izvinjavam se zbog grešaka u tekstu ali sam u afektui pod stresom kucala. Hvala na razumevanju
Mislim da ni zadosti velike kazni za morilce ubogih zivali.Najbolj pa me motijo sosedi ki to gledajo in nic ne storijo.Prvo bi bilo treba njih kaznovati.Ne bodo mi rekli da niso nic mogli.To me najbolj boli ker obrnejo glavo vstran.Morilcem pa NEKOC SE VAM POVRNE V MILIJONKRAT HUJSI OBLIKI.Sram me je da sem clovek.
Ja znam da mnogi ljui ne vole ni sami sebe a pogotovu neduznz divna i verna bica.ja hranim i brinem se o psima kojih ima preko 30 .izlecio sam ih dosta udarenih i nadjenih na ulici svi su oko mene.par su mi ubili zlikovci u okruzenju oko mene .izlazila je ipolicija pa nista.a zakon treba sudstvo da sprovod iako je tanak.a ovaj zlikovac sto ubija sekirom zasluzio je da upadne u krecanu tek gasenog kreca pa da se muci kao i jadni psi koje je mostrum i psihopata ubo.