U roku od samo par dana u različim gradovima Srbije neki zlotvori su uspeli da potruju masovno ulične pse . I ne samo da potruju, što se desilo u Lebanama i Soko Banji , već se usred noći u Smederevskoj Palanci otvoreno pucalo iz vatrenog oružja i psi su poubijani.
Odmah su uklonjeni ali postoje svedoci koji su čuli pucnje, a krvavi tragovi su osvanuli u jutro ispred lokalnog Maxi Supermarketa. Ljudi koji brinu o napuštenima tačno znaju koji su psi netragom nestali.
OTROVANI PSI U SOKO BANJI (fotosi sa facebook stranica)
TROVANJE U LEBANAMA
POUBIJANI PUŠKOM U SMEDEREVSKOJ PALANCI
S obzirom da su mnoge opštine u Srbiji dugo vremena imale običaj da se beskućnih pasa rešavaju uz pomoć lovaca, koji legalno poseduju oružje, koji bi ih otvoreno noću ubijali, moramo da se zapitamo da li je i ovo u Smederevskoj Palanci organizovano, od strane vlasti. Predsednik opštine je otvoreno odbacio ovu mogućnost i izjavio da je istraga u toku. Nadamo se. Ali imamo gorak ukus u ustima.
Istrage trovanja u Lebanama i Soko Banji neće biti. Zaštitnik životinja koji o njima u Lebanama brine, kako je izjavio u svom postu, je obavešten od strane tužioca da obdukciju obavi sam i leševe ukloni, što je nezamislivo kao izjava jednog tužioca, koji bi trebao da poznaje zakon i proceduru. I opet će monstrum čija je ovo ideja, proći nekažnjeno. Čak i u slučajevima kad se trovač uhvati na delu, kad se podigne krivična prijava,kao u Kraljevu, prodje nekažnjeno, jer nekom sudiji padne na pamet, da dokaza nema, i pored snimaka koji postoje.
Jedan odvratan , varvarski običaj koji traje decenijama i koji se nastavlja i pored toga što je donesen Zakon o zaštiti životinja, što je uvedena zabrana prodaje otrova. Usled nesprovodjenja zakona i nesankcionisanja , nezainteresovanosti organa uprave, trovanje nije nikada zaustavljeno. Niko ne radi svoj posao, niko nije odgovoran, istrage se ne sprovode i trovanja se uvek završe sa prijavom NN lica. Mnogi koji nemaju nikakve empatije prema beskućnim psima i mačkama, koje stradaju i umiru u jezivoj agoniji, nemaju čak ni dovoljno pameti da shvate da otrov na ulicama ugoržava i njih same i njihovu decu. Institucije ne funkcionišu, Grupa za dobrobit životinja pri Upravi za veterinu nema interesovanja da makar ukaže na problem. Njihova briga za dobrobit postoji samo u imenu koje nose. Tako, pošto su svi neodgovorni i nezainteresovani, prostor za zlotvore je slobodno polje gde rade šta hoće. Psi pate, muče ih , truju, ubijaju, zlo se nastavlja u nedogled.
Nije im mesto na ulici jer su u opasnosti. Prihvatilišta su osvojena od strane javnih komunalnih preduzeća. koja na čelo prihvatilišta stavljaju osobe kojima tu nije mesto. Psima je mesto u prihvatilištima, za koja se od javnih sredstava odvajaju velike sume novca, koje u većini slučajeva pojedu lopovi.
Smatramo da je jedini način poštovanje zakona, vladavina zakona, poboljšanje uslova u prihvatilištima i otvaranje prihvatilišta za volontere , koja su zatvorena zbog sakrivanja istine o njima, a što takodje veterinarski inspektori prikrivaju, pa stižemo do toga da je opšta korupcija zapravo uzrok sveg zla u kom su žrtve nesrećni beskućni psi, koje ti isti koruptivni nazivaju dobrovoljnim lutalicama. Situacija je crna i katastrofalna posle 13 tužnih godina od donošenja nepoštovanog Zakona o dobrobiti životinja.
M.Morozov
