Ubijanje ili eutanaziranje bolesnih i neizlečivih pasa u Prihvatilistu Šabac

 

Izvršilac veterinarskih usluga Veterinarska stanica Šabac.

Po Zakonu o dobrobiti životinja Srbije, eutanazija zdravih pasa nije
dozvoljena. Medjutim, u ugovorima o javnim nabavkama, koje opštine sklapaju sa
veterinarskim stanicama, ona je vrlo često navedena kao usluga, gde se predvidja tačan
broj pasa koji će biti „eutanazirani“. Ugovor koji je sklopio i ove godine JKP
Stari grad Šabac, sa veterinarskom stanicom Šabac, predvidja eutanaziju 250
pasa godišnje. Naručena ubistva ili surova istina o zdravstvenom stanju
beskućnih pasa? Ko i kako predvidja taj broj? Ko zna koliko će pasa biti
neizlečivo bolesno, ili se prosto ubijaju po sistemu eci peci pec, ti si za usmrćivanje.
Ovo znači da se 5 pasa nedeljno ubije, da bi se ispunila kvota od 250
godišnje.

Ovo je ugovor sa navedenim uslugama.

Aktivisti za zaštitu životinja sa terena tvrde da se psi redovno ubijaju
sredom.
Javna nabavka male vrednosti je u iznosu od 2.900.000.din, oko 23.580 eura, u
šta je uključena i sterilizacija pasa i ostale sitne usluge, koje možete videti
iz ugovora. Sterilizacija, vakcinacija, čipovanje predvidja 350 pasa.
Kapacitet prihvatilišta izgradjenog 2013.god je 150 pasa. Takodje nelogično.
Izgradjeno je kao najsavremenije prihvatilište u Srbiji, za koje je rečeno da
će smanjiti broj pasa na ulicama. To se nije desilo. U izgradnju je uloženo 10
miliona dinara, oko 81.000 eura.
link Prihvatilište Šabac Najsavremenije u Srbiji

Interesantno je i da je direktor ove Veterinarske stanice, Šabac, Davor Šašić,
koji je od aprila 2016 predsednik Veterinarske komore Srbije.

Prema podacima iz javne nabavke, ova veterinarska stanica je bila jedina prijavljena na konkurs.
Jedno pitanje je  – Ima li ovde sukoba interesa? A drugo,  kako na čelu Veterinarske komore može da bude čovek kom je nezakonito ubijanje pasa, koje obavlja njegova firma, normalno i etički ispravno?

Ili mi grešimo, jer su svi eutanazirani psi neizlečivo bolesni?( Napominjemo da je isti ugovor sklopljen i 2016.godine sa istim brojem pasa za eutanaziju. Da li je i tada bilo 250 pasa neizlečivo bolesnih ?)

Eutanazija nije igra. To je ubijanje. Lišavanje života živog bića. Ako se radi o biću koje duboko pati i nema nade u ozdravljenje, i tada je opravdanost pod upitnikom. Ako se radi o ubistvu zdravog bića, u ovom slučaju psa, koji je kriv zato što nema vlasnika, nema dom, onda je to UBISTVO, NEZAKONIT ČIN, koji tada postaje tema KRIVIČNOG ZAKONIKA.

Mnogo pitanja, na koja ćemo se potruditi da dobijemo i odgovore.
Jedno je izvesno. Sve dok takozvane zoohigijene,(higijene čišćenja od životinja
???? Rogobatan naziv za ustanove koje bi trebale imati humani karakter), budu u
kandžama javnih komunalnih preduzeća, koja su meta korupcije i beskrajne
kradje, kojima upravljaju podobni, a ne iskreni ljubitelji životinja , nema
pomaka. Trošiće se ogroman novac, koji će završavati u privatnim džepovima, a
problem velikog broja pasa beskućnika na ulicama se neće rešavati. Patiće te
jadne životinje, a sa njima i mi, kojima je stalo do humanog odnosa prema njima.

I ostade samo ogrlica kada su me ubili.