Uporni pojedinci i male grupe pravih ljudi, ljudi sa dušom, rade sve što je u njihovoj moći i vrlo često odvajaju i poslednji dinar iz džepa da spasu nesrećne napuštene pse od surovih ulica ,surovih gradova, surovi ljudi i surovih šintera. Oni rade posao za koji su plaćeni oni koji ga ne rade .
Tako je spašen i pas kom je Melita Stavrev, članica naše organizacije iz Dimitrovgrada, nadenula ime Bruno. Sreli su se na ulici još dok je nepoverljivi mladi Bruno tragao za hranom. Izbegao je brojne šinterske akcije, sakrivao se, nestajao, nikom nije prilazio, pojavljivao se samo noću, a svojoj hraniteljki je verovao. Tako je jednog dana, o njenom trošku smešten u privremeni smeštaj, odakle je posle par meseci uporne potrage za domom, oglašavanja, širenja, slikanja, krenuo u pažljivo izabran novi dom, u Novi Sad. Bilo je suza, bilo je brige, ali sve se završilo srećno, jer postoje ljudi koji nisu zaboravili šta je to dobrota, plemenitost i humanost. Jedan dobar čovek, zvani Lav, iz Novog Sada, je raširenih ruku pružio Brunu dom i jednostavno razumevanje. Neka im je sa srećom!!
Mi se radujemo što ima dobrih ljudi, što još uvek postoje sjajni biseri duše u svetu praznih i crnih školjki , u svetu surovosti, primitivizma i koristoljublja. Voleli bismo da ovu malu priču pročitaju i zaposleni po takozvanim prihvatilištima za pse i da se zamisle, da pročitaju i oni koji novac gradjana namenjen zbrinjavanju zloupotrebljavaju, da pročitaju odbornici gradskih skupština i mnogi drugi koji ne čuju, ne vide ili ne žele da vide nepravdu i patnju oko sebe.
Ovako izgleda sreća. Igre na snegu.
Marina Mo
