Utisak godine 2018. Neljudskost I gramzivost ubili Zakon o dobrobiti Životinja Srbije.

Situacija u oblasti zaštite životinja u ovoj godini, kao odraz opšte situacije urušavanja svih institucija, njihovog obezvredjivanja I opšteg trenda gaženje svakog zakona I blagosiljanja zloupotreba, dostigla je nivo horora, ludila I beznadja.

Pitanje je dana kada će se Zakon o dobrobiti životinja, koji je nekim čudom donesen 2009. ( gde su sada ti ljudi koji su ga doneli?), iskastrirati, iskasapiti, kako bi konačno sva zlodela bila ozakonjena u Skupštini koja je postala tragični cirkus zlonamernog maloumlja. Od dobrog zakona , poslušni apartčiki moraju napraviti svoje remek delo, Frankenštajna, kvazi zakon, kako bi nepregledno ,krvavo blato svog nečoveštva , koje se svakodnevno sprovodi nad nedužnim životinjama u zemlji Srbiji, uvili u zlatnu foliju I proglasili legalnim.

Nadamo se da do ovoga neće doći, mada trenutne činjenice I iskustvo u komunikaciji sa odgovornim ustanovama, opštinskom upravom, ministarstvima, upravom veterine, sudskim organima, govore drugačije.

Opšti utisak je da niko od gore navedenih ne želi da radi svoj posao I sprovodi zakon, već čine sve kako bi prikrili svoje krvave tragove I zaštitili bezakonje.

U oblasti sprovodjenja zakona o dobrobiti životinja u protekloj godini nije uradjeno ništa od značaja. Bilo je nekih sastanaka na temu smanjenja broja beskućnih pasa, ali ishod im je bio kretanje u večitom krugu, licemerna prazna obećanja bez pomaka, nezainteresovanost svih odgovornih, dok je bahato isisavanje ogromnih suma novca iz budžeta opština na ime lažnog zbrinjavanja beskućnih pasa, dostiglo neslućene razmere.

Nema opštine koja na tu temu ne krade svoje gradjane. Pseća mafija dobija sve više članova. Oko potencijalne koristi se lako okupljaju oni najnižih poriva. Uskogrudi, sirovi, surovi I gramzivi su osnovne karakteristike koje moraju da imaju, da bi bili kolovodje u ovom kolu. U zemlji koja je je sunovraćena u ponor “zlatnog doba”, svaka mogućnost okorišćavanja od javnog dobra je ovakvima, niščima, zlatna koka.

Kao šlag na torti bezumlja, korupcije I nečoveštva, u ovoj godini , smrdi ponosno ugovor vranjanske opštine sa Avenijom MB, zaključen na iznos od 37.500 eura, za “trajno zbrinjavanje” vranjanskih beskućnih pasa . Detalji su dobro poznati. Niti zloglasna Avenija MB, ima uslove za trajno zbrinjavanje, niti opština ima potrebu za takvim ugovorom(ima sopstvenu službu JKP I mogućnost za formiranje prihvatilišta I kao sve opštine obavezu da na svojoj teritoriji izgradi prihvatilište), niti je ugovor po zakonu. Razdaljina izmedju ove opštine I tzv prihvatilišta Avenije MB je 220 km.

Od februara do decembra je, prema dokumentaciji, u “prihvatilište” AV MB odvedeno 334 psa, što dovodi do cifre od oko 110 eura po psu. Za hvatanje, prevoz I naravno, likvidaciju. U sklapanju ovog ugovora je učestvovala opštinska uprava, a surove I osione face hvatača su štitili komunalni inspektori Vranja, dok ih je veterinarska inspekcija pokrivala. “Samostalno” tužilaštvo nikada nije reagovalo na našu krivičnu prijavu. Ovo je samo jedan od primera, šlag na torti korupcije pseće mafije, koju ukrašavaju I novootvoreno prihvatilište u Dimitrovgradu ( koje je radilo neregistrovano, dok ih nismo prijavili, pa su saznali da se moraju registrovati), čuveni “azil “u Vršcu, poznat po pomoru pasa( pare nestale, hrane nema), “azil” Loznica, koji je postao privatni posed direktora JKP Naš Dom, već godinama. I mnogi drugi.

Medju svim ovim ukrasima na torti korupcije , na samom vrhu jelke za 2018. God. stoji uprava veterine, koja neće da radi svoj posao I to nečinjenje radi svesno I namerno.

Proslavili su se ove godine Neradom na uvodjenju reda u nelegalne odgajivačnice, rasadnike budućih beskućnih pasa, tj neradom na njihovoj obaveznoj registraciji. Navodno im to nije obaveza, mada zakon kaže drugačije.

Slobodno možemo reći da je ovu godinu na temu zaštite životinja I sprovodjenje zakona, obeležila korupcija, javašluk I krajnje odsustvo odgovornosti svih odgovornih. Empatija, humanost I volja za napredkom su nepoznate u svetu ovakvih spodoba, koje su se ustoličile na mesta, na kojima im nije mesto. A zajednički imenitelj im je svima, samo I jedino gramziva potreba za ličnom koristi.

Nadamo se boljem u narednoj godini. I radićemo, kao I do sada, na tome. A prvenstveno na humanom smanjenju broja beskućnih pasa, humanizaciji sadašnjih kvazi prihvatilišta I pretvaranju u prihvatilišta koja I treba, po zakonu da budu, humana , pod upravom humanih ljudi.