Kockice slagalice se slažu polako a naše sumnje da iza uspona Nenada Stevanovića i njegovog naglog uzdizanja od male radnjice za dezinsekciju buba švaba i ostale gamadi, od 2012 god. do nelegalnih, ugovorenih tendera sa preko 40 opština Srbije za hvatanje i „zbrinjavanje pasa“ stoji njegov jaran iz JKP Beli izvor, tadašnji direktor Zoran Babić i cela bratija povezanih, se pokazuju ispravnim.
Avgust 2020
Kako mediji javljaju usred izvorišta Snežnik, na 6 m od samog banjskog izvora Vrnjačke Banje, investitor Goran Babić,( bliski rod Zorana Babića, bišeg direktora propalog JKPaBelog izvora, direktora Koridora Srbije u dugom procesu ostavke ) podiže objekat površine 4000 m2, sa 84 stana. Dozvolu je izdao Odsek za urbanizam, iako se radi o strogom centru . Iako se slučaj nalazi na sudu, radovi se ne obustavljaju. Zanimljivo je da je Ministarstvo gradjevine bilo u obavezi da pošalje inspekciju, što je i učinilo. Ono isto Ministarstvo koje je u tako dobrim odnosima sa bliskim rodjakom investitora, Nenadom Stevanovićem, a koje je odbacilo sve prijave protiv nezakonitog i nelegalnog prevoza pasa od strane dobrog jarana Zorana Babića, tog istog Nenada Stevanovića i koje je na sastancima sa NVO u vezi ove teme, uvek pozivalo i Nenada Stevanovića, ne zna se u kom svojstvu.
Procenjuje se da bi zarada od prodatih stanova bila oko 3.500 000 eura. Odakle investitoru novac za ovu investiciju? LINK TEKST NOVA RS.
JKP Beli izvor Vrnjačka Banja je propao. Zoran Babić je ušao u Skupštinu Srbiju kao poslanik 2012 god, a od tada , firma Andjelije Stevanović Avenija MB, majke Nenada Stevanovića, sa dezinsekciju i deratizaciju prelazi na hvatanje pasa po celoj Srbiji. Registrovani kao Radnja za čišćenje i ostale usluge u poljoprivredi nemaju nikakve kompetencije i obuku da bi se bavili hvatanjem, sterilizacijom i smeštajem živih bića, ali to kao da nikoga ne zanima. Imaju auto i malo vozilo za vožnju do 6 pasa, u koje „može da stane 30 pasa“, kako Nenad Stevanović tvrdi u jednom svoj intervjuu.
Psi se ubacuju jedni na druge, voze i preko 250km u jednom pravcu, a onda „zbrinjavaju“ u neuslovnom objektu, koji je gori od svinjca. Tom , kasnije nešto proširenom objektu, koji navodno ima mesta za 150 pasa, vet inspektori Uprave veterine daju dozvolu za rad i proglašavaju ga za prihvatilište.
Tenderi Avenije MB se gomilaju, opštine ih zaključuju kao po komandi, broj pasa dovučenih u tzv prihvatilište se meri na desetine hiljada. Toliki je i broj usmrćenih, sem retkih koji su imali sreće da odande izadju živi. Konc logor je zatvoren za sve, sem za inspektore koji nikada ne nalaze zamerke u njegovom radu , opet kao po komandi.
U medjuvremenu, imperija Babić i Stevanović raste.Nenad Stevanović je sebi obezbedio i vet stanicu u Kraljevu . Avenija Vet Vitanovac.
Ovako nastaju novopečeni bogataši.
Oni koji se bogate na krvi i kostima beskućnih pasa nikoga ne zanimaju. Zašto je to tako?
Nenad Stevanović i njegova porodična firma za dezinksenciju nikom od medija nije interesantna, jer ko se još sistematskim ubijanjem i mučenjem beskućnih pasa bavi, sem retkih ljubitelja životinja i boraca za njihova zakonska prava, koja čudom postoje u Zakonu o dobrobiti životinja i Krivičnom zakonu, ali su u Srbiji gurnuta pod tepih. Nadamo se da će ipak jednom na red doći i ovaj užas, koji se dešava svakog dana u Srbiji, naočigled svih. Možda će se neko zainteresovati, jer nisu samo pseći životi u pitanju, već i budžetska sredstva opština , koja se nemilice prazne na ime „zbrinjavanja pasa lutalica“ i odlaze u mnoge privatne džepove. U čije, na istraživačkim novinarima i sudstvu je da istraže. Na ovo drugo se ne možemo osloniti, pa nam ostaje nada da će istraživački novinari pokazati interesovanje. Radi se o milionima eura.
