Za otvorena prihvatilišta za pse za sve posetioce svuda u Srbiji i regionu.
Doba praistorijskih šintera je prošlo, al se ukorenjeni, sramotni odnos prema
životinjama teško menja.A sklonost korupciji još teže. Sva prihvatilišta za pse moraju biti otvorena za posete. Ona koja to nisu, moraju promeniti upravu neljudi i otvoriti se. Pravo je nas, gradjana, da možemo da udjemo u javni objekat, plaćen našim novcem. Ne tražimo ulazak u vojnu bazu, vec u prihvatiliste za pse, koje bi trebalo imati humanitarni karakter. Dosta je primitivaca i divljaka, koji nas sve brukaju pred svetom, samo da bi oni beskrajno krali na životima nemoćnih.
Prihvatilišta za pse moraju biti otvorena za posete i udomljavanje.
Žalosno je što moramo da se borimo za osnovno, što je svakom dobronamernom
čoveku jasno, a iz nekih, veoma diskutabilnih razloga, upravi prihvatilišta
nije. Ti diskutabilni razlozi se zovu Korišćenje budžetskih sredstava u privatne svrhe, Korupcija, Neljudski odnos prema beskućnim životinjama.
Prihvatilišta za pse su U SUŠTINI ZATVORENA, SEM PONEKAD.
Neka su otvorena samo dva dana u nedelji, i to u vreme kada svi rade ili
idu u školu, pa niko i ne može da ih obidje. Od 10 do 12 pre podne.
Posete se ne podržavaju i nisu dobrodošle. Neka prihvatilišta u unutrašnjosti
su otvorena samo kada se to upravi čefne i samo za odabrane posetioce. Oni ih nazivaju DOBRONAMERNIMA. A to su oni koji ne kritikuju i ćute. Ili u nekim slucajevima cak i placaju ulaz.
Mnogim udruženjima, koja su pokazala istinsku brigu i drznula se da kritikuju i hoće
bolje za pse, je javno, bez pardona onemogućen, zabranjen ulaz. Nezakonito, jer žive od budzetskih sredstava, sredstava gradjana. To je slučaj sa
Loznicom, JKP Naš dom, Vranje Davidovac, JKP II Oktobar Vršac, od skoro i Pančevo, Smederevo, Požega, Ruma, Zrenjanin…… i mnogim drugima
gde radi kako ko hoće od samozvanih vladara, bahatih i oholih.
Naravno, sve se ovo odvija sa znanjem predsednika opština i direktora JKP zoohigijena, koji rade udruženo. Ne na dobru, već na zlu. Za bolje ne znaju, a do skoro ih niko i nije za bolje pitao. Prosto su navikli tako, da im se može. Decenijski jarani.
Avenija MB ni ne pomišlja da otvori svoja vrata, iako je debelo plaćena i preplaćena od
strane tih istih gradjana, koji nemaju pristupa u njihovu nadaleko poznatu oazu
dobrobiti. A ako se neko tu i nadje, prinudjen je, da bi izvukao svog psa iz smrada govana, da potpiše kako je sve divno i po zakonu. Nateran da potpiše LAŽ.
Iza ovih peći u kojima prevoze pse ostaju samo krvavi tragovi.
Krvi je svuda do kolena, al to ne uznemirava republičke veterinarske inspekore. Saradjuju. Saradjuju i sudije. Pa se zlodela JKP Zrenjanin ne podvode pod mučenje pasa, Njima je nepoznat član 269 Krivičnog zakonika, gde se kaže, da je to kažnjivo. Jarani.
Ovo nije mučenje u Zrenjaninu. Po presudi sudije.
Ovo je divan Loznički azil, u kog ulaza nema, al ga predsednik opštine samo hvali.
Ovo je Ćopa iz Davidovca, Vranje, koji je navodno pušten srećan i sterilisan, po primljenoj dokumentaciji. Umire u kavezu. A ovo je štene koje je navodno sterilisano sa mesec dana, na tom istom mestu.
Sva prihvatilišta su plaćena novcem gradjana, ali saradnje nema. Odbija se svaka pomoć i uvid Udruženja u prljave radnje koje se tu vrše. Odbija se pomoc za bolje, jer ONI NECE BOLJE.
Nema transparentnosti rada, nema dobre volje. A posle svega što se svuda po tim
takozvanim prihvatilištima dešava, jedino što je definitivno jasno je, da su to
mesta gde se na psećim životima krade na sve moguće načine.
Zato su i zatvorena, da se ne vidi i ne zna kako se sa psima postupa.
A ogromne sume koje nestaju u privatnim džepovima lako je sabrati, samo preko
javnih nabavki i tendera, koji su na nesreću uprave javni podaci. I čak i kada
se obelodane, moćna ruka saradnika, čitave mreže korupcijskih paukova, stupa na
scenu sa već čuvenim demantijima i uvek istim pričama o zlobnim udruženjima,
koja nemaju druga posla nego da ih blate.
Baš zato, da bi lepota i čistota namera uprave, koja za ogroman novac, brine o
jadnim, napuštenim psima, bila svima jasna, da biste dokazali da ste čisti,
poštenih namera, a ne surove ubice i lopovi, kako vas zlonamerno neki
prozivaju, otvorite vrata, u vreme kada svako može da vas poseti.
Zaposlite kulturne ljude, ljubitelje životinja, svakog pristiglog psa oglasite
na sajtu, pozovite škole, da vas posete, propagirajte udomljenje.
Sve je to moguće, ali …… ljudi ne menjaju ćud samo sa jednom obukom o
dobrobiti, koju niko i nije prošao. A i da jeste, ne bi se promenio preko noći.
Mi ne želimo da sa psima rade podobni, bezosećajnici.Želimo da budemo prisutni.
Doba praistorijskih šintera je prošlo, al se ukorenjeni, sramotni odnos prema
životinjama teško menja.A sklonost korupciji još teže.
Zapanjeni smo činjenicom da je čak i na teritoriji Beograda, prihvatilište
Zemun otvoreno samo utorkom i sredom od 10-12,
a Rakovica svaki dan, ali od 10 do 12. Ko to može da dodje u to doba? Da li je
bolje da što manje ljudi dodje? Za koga je to bolje?
Ima nas mnogo i nećemo odustati. Ne mogu nas prevatiti ni lažne slike idile, dok
blato, prljavština i glad caruju iza zaključanih vrata.
Hoćemo azile otvorene bar tri dana u nedelji od 2 do 5 i bar jedan dan
vikendom. To je minimum.
Pravo je nas, gradjana, da možemo da udjemo u javni objekat, plaćen našim
novcem. Ne tražimo ulazak u vojnu bazu, vec u prihvatiliste za pse, koje bi trebalo imati humanitarni karakter. Dosta je primitivaca i divljaka, koji nas sve brukaju pred svetom, samo da bi oni beskrajno krali na životima nemoćnih.
.
