Zabrana gajenja krznašica stupa na snagu 2019, a činčilaši UNO kompanije kreću opet u novu akciju ukidanja zabrane.
Zakon o dobrobiti životinja donesen 2009 u Srbiji , je predvideo zabranu gajenja krznašica, koja treba da stupi na snagu 2019. Najveći odgajivač činčila, je kompanija UNO VALJEVO, koja je pokušala 2015 da ukine zabranu, ali joj to nije uspelo. Pošto se 2019 približava, a svuda u svetu se donose zabrane (upravo je stupila na snagu u Hrvatskoj), krznaški lobi kreće u novi pohod za „zaštitu svojih prava “ i obnavlja inicijativu za UKIDANJE ZABRANE GAJENJA KRZNAŠICA.
Link članka obnavljamo inicijativu protiv ukidanja
Gajenje krznašica, koje žive u užasnim uslovima, koje se ubijaju mučki, ne priliči ni jednoj civilizovanoj zemlji. To je etički aspekt.
Levo je odrana činčila, desno je gomila kaveza u kojima provode kratkotrajni život.
Medjutim, postoji i onaj drugi, katastrofalan uticaj na eko sistem. Jake medjunarodne organizacije, kao Fur Free Alliance, Anti Fur Coalition, kao Esdaw, organizacije iz regiona kao Prijatelji životinja iz Hrvatske, su uradile obimne studije vezane za dobrobit životinja, koje se koriste zbog krzna I uticaj celog procesa na eko sistem I prirodu. Neophodno je ukazati široj javnosti kakav uticaj na prirodnu sredinu u kojoj žive imaju hemijska sredstva koja se u svrhu prerade krzna koriste, a koja će imati trajan uticaj na sredinu u kojoj živimo I buduće generacije, kao I na nas same. A po najnovijim saznanjima, i samo nošenje krzna je otrovno. I ne zaboravimo, proizvodnja krzna, s obzirom na toksičnost I opasnost, kako po radnike, tako I po prirodnu sredinu se mudro seli iz razvijenih zemalja u one sa nižim standardima poštovanja Eko Sistema, svojih radnika I njihove dobrobiti .
Uticaj proizvodnje krzna na okolinu i ekologiju
Proizvodnj krzna se promoviše kao zelena, a krzno kao prirodni proizvod, ali istina je da ono zahteva mnogo dorade, transporta i dodataka kako bi moglo biti spremno za nošenje. Takodje, proizvodi se kao pomodni detalj i kratka mu je pomodna trajnost. Ne postoje garancije da će biti reciklirano.
Hemijska prerada
Pošto su koža i krzno izdvojeni, odrani, istruliće ako se hemijski ne tretiraju.
Sredstva, kao formaldehid i hromium su potrebni da to spreče. Pošto se radi o delu mrtve životinje, potrebna je zaštita od insekata, bakterija i gljivica.
Za to se koristi koktel toksičnih i opasnih supstanci, kiselina, fungicida, izbeljivača. Radnici u industriji su pod stalnom opasnošću od obolenja kože, iritacija očiju, raka i smrti.
Rizik za prirodu uključuje izlivanje otpada u vode, opasnost za vodene organizme, a samim tim i ljude, što uključuje i zagadjenje vazduha.
VEĆINA PROIZVODNJE KRZNA JE PRESELJENA U ZEMLJE U RAZVOJU, kao što je Kina, zbog njihovih nižih standarda u odnosu prema prirodi i jeftinog rada.
Sada je i Srbija ciljana meta.
Sistem projekcije zagadjenja stavlja industriju štavljenja i pripreme kože medju prvih pet industrija po količini toksičnih metala za zemlju.
Krzno nije zeleno
Proizvodnja krzna koristi mnogo više energije od proizvodnje sintetičkih materijala.Tri puta više, prema istraživanju Gregory Smith, istrazivaču pri Univerzitetu Michigan.
Tu je uključena ishrana životinja, prerada krzna , otpada, zagadjenje vode.
Uticaj na eko sistem i vrste je katastrofalan.
Zabrana ove industrije nije donesena slučajno, već u cilju dobrobiti eko sistema, svih gradjana, u cilju očuvanja zdravog vazduha, čiste vode i plodne zemlje nezagadjene otpadom. Ne smemo dozvoliti da interes šačice profitera ugrozi sve ostale.
Link sajta Prijatelji žvotinja OPASNOST NOŠENJA KRZNA ZA LJUDE
Link našeg članka iz 2015 na ovu temu
Fotosi iz sveta i zemlje. Niko svestan i savestan NE MOŽE DA PODRŽI OVAJ ZLOČIN PREMA ŽIVOTINJAMA, PRIRODI I EKO SISTEMU.
Iza svakog krzna stoji UBIJENI ŽIVOT. Tu su i mačke, psi, lisice, kune, zečevi………..Da li nam ovo treba ? NE.
