Začarani krug pseće nesreće

Začarani krug pseće nesreće .
Za sve one koji smatraju da se mnogo čini za „te lutalice“, da mnogo koštaju zajednicu, da se sami od sebe stvaraju na ulicama, da je nemoguće rešiti problem „tih džukela“ sem šikaniranjem i ubijanjem.
Ne, mnogo koštaju oni koji profitiraju na njihovoj nesreći.
Razlozi su primitivizam, pokvarenost i koristoljublje. A to su ljudske osobine,
ne i pseće.

Začarani Krug kreće ovim putem.
Negradjani, neljudi , u skladu sa srednjovekovom tradicijom pse koje drže
isključivo zbog toga što im za nešto služe (lajanje sa lanca, prodaju štenadi)
neželjene štence izbacuju na ulicu, u kante za djubre, u grmlje, na autoputeve,
na pijace, gde god stignu.
Ljudi koji ih pronalaze čine sve da ih spasu i nadju im dom.
Težak posao, jer izbačenih je sve više, a i broj neljudi se umnožava.
Kada nanjuše spasioca, teško njemu. Štenad će mu ostavljati ispred vrata,
kradom, da se ne vidi, a javno će u njega upirati prst i ismevati humanost i
ljudskost.

Fotosi sa stranice udruženja Etika Loznica. LINK POSTA  ZA 7 DANA IZBAČENO 18 ŠTENADI , 6 SA MAJKOM I 12 GLADNIH !!!

A ovo su izbačeni u Dimitrovgradu.

Ima ih još mnogo, ali ne možemo sve da stavimo u ovaj članak, trebalo bi nam 100 strana.

Pošto su spasioci na crnoj listi lokalnih zoohigijena, jer im zagorčavaju život
bezobraznim kritikovanjem užasnih uslova koji vladaju u lokalnim
prihvatilištima, i oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da im dodaju soli
na ranu. Navaliće im komunalnu policiju na vrat, pretiće im svime što mogu.
Sve dok ih ne nauče da se u Srbiji i regionu, humanost prema „džukelama „ne
isplati.
Pri svemu tome će se pojavljivati na medijima lažući zdušno i obilno, bez da
trepnu, o ogromnim sredstvima koja eto, oni, humano troše na te lutalice.
Njima neljudi ustvari čine uslugu nesprečavanjem nekontrolisanog razmnožavanja,
jer im roba za trgovinu ne ponestaje. Jedna tura pasa u lažnim prihvatilištima
se naplati, pobije nebrigom, druga stiže.
Oni koji su preplaćeni da o beskućnima brinu, ne brinu uopšte, a oni koji to
rade bez ikakve pomoći trpe poniženja.
Ovakva situacija radja i pojavu ostalih koristoljubaca.
Pansioni -niču kao pečurke po svim rupama. Ovde govorimo o lažnim pansionima, ne
o onim pravim, jer takvih je malo.
Kada nadjete psa na ulici, a nemate kuda sa njim, umesto da ga odnesete u
normalno, pristojno prihvatilište, znajući situaciju, odnesete ga u privremeni
pansion, pa ga odatle udomljavate.
Lažni spasioci. -Ti skupljaju novac na ime brige o psima, koji vrlo često čak ni
ne postoje. Ili strpaju psa gde stignu, za njega nikad ništa ne plate, a kamče
pare u njegovo ime.
Izvoznici.- Takvi se takodje predstavljaju kao dobrotvori, „spašavaju samo
odabrane pse“, koje posle sa saradnicima iz inostranstva, obično nelegalnim
putem prodaju, tj „udomljavaju“ u inostranstvu. Pse koje prodaju, obično
prevoze bez obaveznog titar testa, čime ih direktno stavljaju u situaciju da
budu zadržani u karantinu i ubijeni.

Ovo je svakodnevnica, jer Zakon o dobrobiti, Krivični zakon, Program mera, koje
mnogi gradovi i nemaju, niko ne poštuje, niko ne sprovodi.
Nesprovodjenje Zakona koji postoje radja anarhiju, gde svako može šta i kako
hoće. Poenta je u podsticanju prljave gramzivosti i neljudskosti. Odatle i
nekažnjavanje i nepoštovanje Zakona. To ide sa vrha, jer.. ako vrh krade mnogo,
onda je dobro da i oni koji ga podržavaju smeju da kradu malo. I to im je
dovoljno.
Vlada totalna anarhija, koju podstiču organi vlasti koji je koriste da love u
mutnom. Humanost je ubijena, a oni koji još uvek u nju veruju su izloženi ruglu
od strane lopova i ubica. Humani se ismevaju, a varvari tapšu po ramenu. I
ljudi, pravi ljudi i osećajna bića duboko pate. Kada sve ovo sagledamo, onda je
sasvim jasno zašto je „nemoguće“ rešiti problem prekobrojnosti napuštenih i
beskućnih pasa na ulicama.
Jer, medju odgovornima ne postoji želja da se on reši.
Na svest i odgovornost nesvesnih i neodgovornih ne možemo računati.
Njihovo obrazovanje će potrajati, a dok traje izrodiće gomilu novih
neodgovornih i totalno zatrovati sredinu.
Možemo samo računati na sprovodjenje zakona. Na obaveze i kazne i konstantno
vršiti pritisak na one koji moraju da ih sprovode.
Za samo tri godine bi situacija mogla da se promeni nabolje, kada bi svi
direktno odgovorni hteli da učestvuju u registraciji svih vlasničkih, naročito
lovačkih pasa i pasa lažnih odgajivača, tj štancera u većini, u sterilizaciji,
masovnoj, u preusmeravanju ukradenih sredstava po zoohigijenama i opštinama u
sterilizaciju , smeštaj i propagiranje udomljavanja, u kažnjavanje
nepoštovalaca zakona. U obaveznu smenu svih umešanih u dosadašnje kradje po zoohigijenama i korupciju !!!!!
Naravno, sve je ovo moguće, ali… postavlja se važno pitanje Kako će onda svi
redom krasti?????????